U mnogim selima centralne Srbije i Šumadije, deci su se na Uskrs poklanjali mali hlebovi sa celim jajetom u sredini. Taj hleb nije bio ukras – već simbol života, porodice i zaštite. Jaje se nije kucalo, niti se vadilo – jelo se zajedno s hlebom, “da se ništa ne rasprsne”. Ovaj običaj je imao snažnu simboliku jedinstva: sve je u jednom, zajedno ispečeno, zajedno pojedeno – znak zajedništva, mira i zdravlja.

Sastojci:

• 500 g brašna
• 1 kašičica soli
• 1 kašika šećera
• 1 kesica suvog kvasca
• 250 ml mlake vode
• 2 kašike ulja
• 4–6 crvenih kuvanih jaja (po broju hlebova)

Priprema:

• U toplu vodu dodati kvasac i šećer, ostaviti da zapeni.
• U činiji sjediniti brašno, so, dodati nadošli kvasac i ulje. Umutiti glatko testo.
• Ostaviti da naraste 45 minuta.
• Testo podeliti na 4 do 6 manjih loptica. Svaku spljoštiti i formirati disk. U sredinu svakog položiti prethodno skuvano, obojeno jaje (najčešće crveno).
• Po želji, oko jajeta se može upleti trakica od testa kao “gnezdo”.
• Peći na 200°C oko 20–25 minuta, dok hleb ne porumeni.

Kako se koristi i daruje

Ovaj hleb se najčešće poklanjao deci, unucima, komšijskoj deci – uz reči: “Za zdravlje i radost.” U nekim mestima se nosio i kao dar na Uskršnji ponedeljak onima koji nisu mogli doći na praznični ručak. Hleb se jeo pažljivo – niko nije smeo da baci jaje, a ako bi ispalo iz testa tokom pečenja, govorilo se da “detetu beži sreća”.

Simbolika hleba i jajeta

Hleb – znak tela, doma, svakodnevice. Jaje – simbol duše, života, svetlosti. Zajedno pečeni, čine celinu: materijalno i duhovno u harmoniji. Čajkanović ovakav tip hleba tumači kao “savitljivi ritual” – jer kombinuje svakodnevno sa svetim u najprirodnijoj formi: obrokom.