U vreme kada se poštovao post, a u kući nije bilo puno sastojaka, domaćice su znale kako da naprave obrok od onoga što ima. Proja s kiselim kupusom bila je jedno od jela koje se spremalo u decembru, oko slave, između praznika, i često – bez ičeg osim volje.
I nije se nikada smatrala „siromašnim jelom“. Naprotiv – to je bila večera za one koji znaju da cene miris rerne, zvuk pečenja i toplinu pod rukom.

Sastojci:

• 2 šolje kukuruznog brašna

• 1 šolja pšeničnog brašna

• 1 kesica praška za pecivo

• 1,5 šolja kisele vode

• 1/2 šolje ulja

• 1 šaka sitno seckanog kiselog kupusa (dobro oceđenog)

• so po ukusu

Priprema:

Kupus se prvo sitno isecka i proprži kratko na kašici ulja, samo da omekša i da pusti miris.
U velikoj činiji se pomešaju kukuruzno i pšenično brašno, so i prašak za pecivo. Dodaje se ulje, kisela voda, i na kraju mlak kupus. Masa treba da bude gusta, ali ne tvrda.

Sve se sipa u uljem premazan pleh, poravna i peče na 200°C oko 35–40 minuta, dok ne porumeni i počne da pucketa.
Po želji, pred kraj se može posuti susamom ili makom, ako se želi mirisnija korica.

Kako se jela?

Topla, uz turšiju ili pasulj. Hladna, uz kiselo mleko ili čaj.
U mnogim krajevima, projara sa kupusom se nosila u njivu, jela za praznik ili delila gostima koji dođu nenajavljeno.

Stariji su govorili:
„Ko zna da napravi proju s kupusom, zna da nahrani i srce i stomak.“