Srbija ima nebrojeno mesnih specijaliteta, ali Pirotska peglana kobasica je u posebnoj klasi. Ova suva, fermentisana kobasica, koja se pravi od najkvalitetnijeg mesa ovce, koze i junetine (bez svinjetine!), postala je toliko cenjena da su gurmani spremni da putuju hiljade kilometara samo da je probaju.
"Peglanje": Ritual na minusu
Tajna ove delikatese je u njenoj proizvodnji, koja je pravi ritual i može se obavljati samo u specifičnim, hladnim uslovima Pirota (zbog idealne ruže vetrova i vlažnosti).
-
Ručno "peglanje": Kobasica se ne stavlja u crevo; ona se oblikuje u potkovicu i, dok se suši, mora se ručno peglati (valjati) staklenom flašom ili oklagijom. Ovaj proces se ponavlja danima, pa čak i mesecima.
-
Temperatura: Proces peglanja mora da se obavlja pri temperaturi ispod nule (idealno oko -5 do -8 stepeni Celzijusa) kako bi se sprečilo kvarenje i kako bi kobasica zadržala karakterističan oblik i teksturu.
-
Začini i dim: U smesu se dodaju isključivo prirodni začini, a umesto dima, Peglana se suši na čistom planinskom vazduhu, što je čini laganom, a mesu daje specifičan, nežan ukus.
Upravo zbog meseci napornog ručnog rada, specifičnih uslova sušenja i odabira najkvalitetnijeg mesa, Peglana je dostigla visoku cenu, opravdavajući status najskupljeg srpskog predjela.
Kako je jesti?
Peglana se seče na izuzetno tanke listiće, ne deblje od papira. Tradicionalno se servira samo sa domaćim sirom i čašom kvalitetnog crnog vina. Lokalci kažu da Peglana "ne trpi" ništa jače, jer je njen ukus toliko specifičan da ga treba konzumirati polako, u malim zalogajima.
Ako se nađete u Pirotu tokom zime, ne propustite priliku da probate ovaj srpski specijalitet – to je prava gastronomska umetnost.
Komentari (0)