Kafane su bile, i ostale, žila kucavica Beograda. Nisu služile samo za piće, već su bile mesta političkih pregovora, zavera, kulturne razmene i, naravno, skandala. Najstarija beogradska kafana, smeštena preko puta Saborne crkve, danas poznata kao "Znak pitanja" (?), krije priču koja prevazilazi njeno neobično ime.

Tri imena i jedan skandal

Kafana je izgrađena davne 1823. godine, po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Tokom svog postojanja, tri puta je menjala ime, a poslednja promena vezana je za pravi urbani konflikt:

1. "Kod pastira" (Prvo ime)

2. "Kod Saborne crkve" (Drugo, logično ime, koje je izazvalo skandal)

Naime, sveštenstvo Saborne crkve se oštro pobunilo protiv imena "Kod Saborne crkve", smatrajući da je nedolično da se kafana imenuje po verskom objektu. Vlasnik, ne znajući šta da radi, stavio je znak pitanja (?) dok čeka novo rešenje. Znak je ostao do danas i postao njen najčuveniji simbol.

Mračna tajna u noći atentata

Mračna tajna kafane "Znak pitanja" (?) vezana je za događaj koji se zbio nedaleko od nje, a koji je Beograd zavio u crno: Atentat na kneza Mihaila Obrenovića u Topčideru 1868. godine.

Iako atentat nije izvršen u kafani, priča kaže da je na dan knezovog ubistva, u kafani vladala neobična tišina. Kasnije, kada su zaverenici uhapšeni, u kafani su se skrivali neki od njihovih saradnika, a neki čak tvrde da je tu pao i dogovor o bekstvu. Zbog svoje pozicije i diskrecije, kafana je bila idealno mesto za okupljanje opozicije i zaverenika.

Ipak, najmisteriozniji detalj vezan je za njenu fasadu. Zbog svoje starosti i očuvanosti, mnogi je smatraju "muzejom kuće" i navode da zidine pamte priče koje nikada neće biti izrečene.

Otkrijte "Znak pitanja" (?), sedite i razmislite: Da li je ona samo kafana, ili živi svedok najturbulentnijih momenata srpske istorije?