Planina Miroč, smeštena iznad Đerdapske klisure, od davnina je imala poseban status. U epskoj poeziji, Miroč je dom hirovite vile Ravijojle i mesto gde se Kraljević Marko odmarao. Njena blagotvorna flora i netaknuta priroda stvorile su legendu o "groblju vila" – mestu gde je priroda toliko moćna da sama odbija zle uticaje.

Sava Savanović: Vampir iz Zarožja

Najmračnija priča, međutim, vezuje se za selo Zarožje, u blizini Bajine Bašte, na obroncima sela koje izlazi na Miroč. Legenda kaže da je tu živeo Sava Savanović, bogati seljak koji se, nakon smrti, povampirio. On je živeo u staroj vodenici pored reke Rogačice, gde je noću ubijao i pio krv nesrećnicima koji bi došli da melju žito.

Ova priča je toliko jaka da je inspirisala pripovetku Milovana Glišića "Posle devedeset godina", po kojoj je snimljen i prvi srpski horor film – "Leptirica" (1973). Meštani Zarožja i danas nerado govore o Savi i čak ni nakon rekonstrukcije, vodenici ne prilaze bez opreza, a neki i dalje nose beli luk kao zaštitu. Priča o vampiru je, zanimljivo, i jedina srpska reč koja je ušla u sve svetske jezike – vampir.

Sablasna tišina i geomagnetizam

Mistični ugled Miroča podržavaju i prirodni fenomeni. Iako ne postoji direktna potvrda geomagnetne anomalije, putnici koji prolaze kroz Miroč često prijavljuju da im automobilski motori neobjašnjivo staju ili se gasi radio signal. Lokalno stanovništvo to pripisuje snažnoj energiji planine. Bez obzira na razlog, Miroč ostaje planina gde se mitologija, misticizam i priroda spajaju u jednu, neponovljivu celinu.