Kako se običaj odvijao?
Kada bi se sav rod sabrao i stavio u kace, domaćin bi sačekao da vino „proključa“ i dobije prvu snagu. Tada se priređivalo „krštenje vina“. Vino bi se svečano vadilo iz bureta, a domaćin bi ga posvetio rečima: „Nek bude rodno i veselo, da se pije u zdravlju i slogi.“ Prva čaša uvek je pripadala domaćinu, druga gostu, a treća se prosipala po zemlji – za rod i blagoslov.

Značenje običaja
Ovo nije bio samo čin probanja vina, već i simbolična zahvalnost prirodi za rodnu godinu. Verovalo se da će kuća u kojoj se krsti vino uvek imati blagostanje i zdravlje. Takođe, običaj je bio prilika za veselje – okupljale su se komšije, svirala je tamburica ili frula, a na stolu su bili hleb, sir i pečena prasetina.

Narodna verovanja
Postojalo je i pravilo: ko ne proba mlado vino, taj će „biti bez radosti cele godine“. Zato je svako bar otpijao gutljaj, pa čak i deca, kojima bi se davala kap vina pomešana s vodom – za zdravlje.

Danas
Ovaj običaj sačuvan je u obliku vinskih manifestacija. Najpoznatije su Župska berba u Aleksandrovcu i Festival mladog vina u Sremskim Karlovcima, gde se i dalje slavi rod i krštenje mladog vina, uz muziku, pesmu i bogatu trpezu.