Vinograd kao svetinja

Vinograd se u narodnoj svesti doživljavao kao posebno mesto. Verovalo se da u grozdu prebiva sunčeva snaga, a vino se smatralo svetim napitkom. Zbog toga je berba bila obavijena pravilima: prvi ubrani grozd obično je bio posvećen Bogu i ostavljan u vinogradu „da rodi i dogodine“.

Berba kao praznik

U vreme berbe okupljala se cela porodica, komšije i prijatelji. Pesma i šala pratili su rad, a deca su se utrkivala ko će više grozdova staviti u korpu. Često se posle berbe pravila gozba, a domaćin bi vinom nazdravio za rodnu godinu.

Običaji i verovanja

Postojalo je verovanje da u vinograd ne valja ulaziti praznih ruku – donosila se hleba ili jabuka da se prinese zemlji. Takođe, nije bilo dobro psovati ili se svađati u vreme berbe, jer se smatralo da će vino biti „kiselo kao reč“. U nekim krajevima devojke su od prvih grozdova plele vence koje su nosile na glavi, kao znak plodnosti i veselja.

Vino u narodnoj tradiciji

Vino je imalo posebno mesto na trpezi i u običajima. Nalazimo ga u pesmama, poslovicama i ritualima – od slavlja do žalosti. Uz hleb i so, čaša vina bila je simbol gostoprimstva. Berba je bila trenutak kada se narod prisećao da u grozdu nije samo piće, već i deo božanske sile koja povezuje nebo i zemlju.

Jesen u znaku vinograda

Danas se berba grožđa u mnogim mestima pretvara i u prave festivale, poput Grožđebala u Vršcu ili manifestacija u Župi i Negotinskoj Krajini. Ipak, suština je ista kao i pre stotinu godina – berba okuplja ljude, daruje radost i miris jeseni, podsećajući nas da je tradicija uvek živa dok god se prenosi s kolena na koleno.