Rani život i školovanje

Nadežda Petrović rođena je 1873. godine u Čačku, u porodici učitelja i prosvetnih radnika. U domu Petrovića negovala se ljubav prema knjizi i umetnosti, pa je mala Nadežda rano počela da crta. Njeni roditelji su je bodrili da ide dalje od tadašnjih granica Srbije. U Minhenu je stekla obrazovanje i upoznala evropske tokove u umetnosti, a u Beograd se vratila sa željom da donese novu umetničku snagu.

Umetnički opus

Njena platna bila su puna snažnih poteza i bogatih boja. Pejzaži, portreti i prizori iz života nisu bili idealizovani — ona je slikala narod onakav kakav jeste, sa dostojanstvom i snagom. Među njenim poznatim delima su Resnik i potresna Valjevska bolnica. Bila je i jedna od osnivačica udruženja „Lada“, okupljajući mlade umetnike i umetnice u težnji da srpsko slikarstvo stane rame uz rame sa evropskim.

Dobrovoljna bolničarka i heroina ratova

Kada su izbili Balkanski ratovi, Nadežda je ostavila kist i otišla među ranjenike. U Skoplju i Kumanovu brinula je o vojnicima, a istovremeno pisala tekstove i reportaže u kojima je podizala moral i tražila pomoć za narod.

Isto je učinila i u Prvom svetskom ratu. U Valjevu i Kragujevcu radila je u bolnicama gde je pegavi tifus kosio ljude. Grad je bio prepun ranjenika, a ona je noćima ostajala budna, negovala i tešila bolesne. Kažu da je znala da se nasmeši i zapali cigaretu vojniku na samrti, da mu olakša poslednje trenutke. Tu, u Valjevu, i sama se zarazila i preminula 1915. godine, u svojoj 42. godini.

Toplina i sećanja

Nadežda nije bila samo heroina i umetnica — bila je i žena vedrog duha. Savremenici kažu da je imala glasan, zarazan smeh. Često je nosila paletu i četkice sa sobom, pa bi na brzinu naslikala pejzaž čak i iz voza. U Beogradu je otvorila slikarsku školu za devojke i bodrila ih rečima: „Umetnost je borba, a vi ste rođene da se borite.“

Volela je običan narod i često slikala seljanke i radnike, govoreći da u njihovim licima vidi pravu snagu Srbije. Nikada se nije udavala, želela je da ostane slobodna i posvećena umetnosti i otadžbini. Bila je bliska sa Isidorom Sekulić, a prijatelji su je pamtili kao osobu koja nikada nije pristajala na kompromise.

Neka od poznatijih dela Nadežde Petrović

• Resnik (1904)
• Valjevska bolnica(1915) 
• Autoportrert (1907) 
• Crveni božuri (1913)

Sećanje i nasleđe

Nadežda Petrović danas se pamti kao prva velika srpska slikarka i heroina. Njeno ime nose galerije, škole i kulturna udruženja, a u rodnom Čačku svake godine se dodeljuje prestižna Likovna nagrada „Nadežda Petrović“.

U njenom životu spojili su se umetnost, sloboda i požrtvovanost. Zbog toga i danas stoji kao simbol hrabrosti i stvaralačke snage – slikarka koja je kistom beležila život, a srcem ga branila do poslednjeg daha.