Kako su nastala jezera

Belocrkvanska jezera nastala su u 20. veku, kada je u okolini Bele Crkve vađen pesak i šljunak. Na mestima napuštenih kopova pojavila se podzemna voda, pa su se vremenom formirala jezera. Umesto da ostanu puste jame, pretvorila su se u zelene oaze koje su ubrzo postale omiljeno mesto za izlete i kupanje.

Sistem jezera

Na području Bele Crkve danas se nalazi više od sedam jezera. Najpoznatija su:

• Glavno jezero – najuređenije, sa plažama, restoranima i sportskim terenima.
• Vračevgajsko jezero – mirnije i okruženo zelenilom, omiljeno među kampistima i pecarošima.
• Šljunkara – poznata po bistroj vodi i pogodna za ronioce.
• Šaransko jezero – raj za ribolovce, bogato šaranom, smuđem i štukom.
• Karađorđevo jezero – nešto dalje od grada, posebno privlačno zaljubljenicima u prirodu.

Turizam i manifestacije

Belocrkvanska jezera danas privlače turiste iz cele Srbije, ali i iz Rumunije i Mađarske. Tokom leta ovde se organizuju regate, takmičenja u plivanju, sportske igre i kulturne manifestacije. Najpoznatija je Belocrkvanska karnevalska povorka, koja u letnjim mesecima okuplja goste iz celog regiona.

Raj za pecaroše i izletnike

Osim kupanja i sunčanja, jezera su pravi raj za ljubitelje ribolova i prirode. Mnoge obale su uređene za kampovanje, dok biciklističke i pešačke staze povezuju jezera i nude uživanje u banatskom pejzažu.

Banatska oaza leta

Bela Crkva i njena jezera dokaz su kako od industrijskog pejzaža može nastati prava prirodna i turistička atrakcija. Nalaze se na oko 100 kilometara od Beograda i 35 kilometara od Vršca, do njih se lako stiže putem preko Pančeva i Vršca ili železnicom, a najbolje vreme za posetu su letnji meseci kada su plaže i manifestacije u punom sjaju. Posetiocima su na raspolaganju uređene plaže, restorani, kampovi, biciklističke i pešačke staze, kao i brojne mogućnosti za ribolov i sportove na vodi.