Leskovac – škola roštilja

Leskovac je gastronomska prestonica juga Srbije i simbol roštilja. Ovde se govori o „leskovačkoj školi roštilja“, jer je priprema mesa na žaru postala prava umetnost. Pljeskavice, ćevapi i kobasice nose pečat leskovačkog ukusa, a leskovačka mućkalica, nastala od mesa pečenog na žaru i povrća, prerasla je u brend. Jela su jaka, začinjena i bogata mesom, a Roštiljijada svake godine okuplja hiljade posetilaca.

Vranje – tepsije i tavče

U Vranju se kuhinja opisuje kao „na tepsiju“, jer se većina jela sprema u rerni, u velikim posudama koje hrane celu porodicu. Najpoznatije su tepsije sa mesom i krompirom, ali i pasulj pripremljen u tavi poznat kao tavče gravče. Miris paprike i luka dominira, a pite i gibanice iz vranjskih domaćinstava imaju posebnu mekoću. To je raskošna i začinjena kuhinja juga Srbije.

Homolje – kuhinja meda i rakije

Homoljski kraj je vekovima poznat po pčelarstvu i voćarstvu, pa se zato njegova trpeza naziva „kuhinja meda i rakije“. Svaki gost se dočekuje rakijom, a ispraća medom, što je postalo znak gostoprimstva. Na stolu se često nalazi jagnjetina ispod sača, čorbe od divljači, pečurke iz homoljskih šuma i kačamak sa sirom i kajmakom. Ova kuhinja je rustična i planinska, jaka i zasitna, baš kao i priroda iz koje potiče.

Sandžak – pite na sve načine

Sandžačka kuhinja opisuje se kao „kuhinja pita“, jer je testo osnova većine jela. Najpoznatije su mantije iz Novog Pazara, male pogačice punjene mesom i složene u tepsiji, ali se jednako rado pripremaju i pite sa krompirom, tikvicom ili sirom. Osnovni ukus daju ovčije meso i ovčiji sir, koji su simbol planinskog podneblja, a gotovo svako jelo upotpunjuje domaći jogurt. To je kuhinja koja spaja jednostavnost testa i snagu mesa.

Zlatibor – sir i pršuta

Planinski Zlatibor svoju kuhinju opisuje kroz sir i pršutu. Zlatiborska pršuta suši se na planinskom vazduhu i predstavlja ponos domaćinstava, dok su sir i kajmak nezaobilazni deo svakog obroka. Najpoznatija je komplet lepinja, punjena kajmakom i jajetom, prelivena mašću i zapečena u furuni. Ova kuhinja je planinska i obilna, namenjena ljudima koji su nekada provodili dane na pašnjacima i danas turistima koji traže autentičan ukus.

Banat – špajzerska trpeza

Banat je multikulturalni prostor gde se kuhinja naziva „špajzerskom“, jer je špajz, ostava, bio centar svake kuće. U njoj se čuvala zimnica – ajvar, turšija, kompoti i džemovi – a iz nje se izvlačilo sve što je potrebno za bogat sto. Na trpezi su variva, gulaši, perkelt, knedle sa šljivama, supe sa domaćim rezancima. To je teška, ali mirisna kuhinja, oblikovana susretom Srba, Nemaca, Mađara i Rumuna.

Srem – čvarci, kulen i vina

Sremska kuhinja se ponosno naziva „kuhinjom čvaraka i vina“. Svinjokolj je vekovni običaj, a čvarci i kobasice deo su svake kuće. Posebno mesto zauzima sremski kulen, ljuta suhomesnata kobasica koja se pravi od najbolje mešavine mesa i začina. Uz to dolaze vina sa Fruške gore, koja prate svako jelo. Kao desert, nezaobilazni su rezanci sa makom ili štrudle. To je domaćinska i svečarska kuhinja u kojoj se meso i vino savršeno nadopunjuju.

Bačka – paprikaši i riba

Bačka kuhinja poznata je kao „kuhinja paprikaša i ribe“. Riblji paprikaš iz kotlića, perkelt i riblje čorbe čuvaju duh vojvođanskih čardi, a sve to ne može da se zamisli bez crvene paprike u prahu koja daje boju i ukus. Šaran i som su najčešći izbor za riblja jela, dok se paprikaši spremaju i od goveđeg i pilećeg mesa. To je kuhinja ravnice i reka, živopisna i topla.

Šumadija – rakija i pečenje

Za Šumadiju se kaže da je to kuhinja rakije i pečenja. Svinjsko i jagnjeće pečenje na ražnju nezaobilazno je na slavama i svadbama, a domaća šljivovica prati svaki obrok. Podvarak, kupus iz zemljanog lonca i krompir iz peći dopunjuju ovu sliku. To je vesela i svečarska kuhinja, koja okuplja ljude i slavi život.

Pirot – sir i peglana kobasica

Pirotski kraj je gastronomsku slavu stekao zahvaljujući delikatesima jedinstvenim u Srbiji. Najpoznatija je peglana kobasica, sušena i pritiskana bez masti, koja ima poseban ukus i miris. Tu su i pirotski kačkavalj i slojeviti ovčiji sir, proizvodi koji se prenose kroz generacije. To je kuhinja sa malo namirnica, ali s puno umeća i posebnog ukusa.

Tragom slatkog zalogaja po Srbiji 

Od Leskovca do Pirota, od Banata do Homolja, svaki kraj Srbije ima svoj gastronomski nadimak. Leskovac je škola roštilja, Vranje tepsija, Homolje med i rakija, Sandžak pite, Zlatibor sir i pršuta, Banat špajzerska trpeza, Srem čvarci i kulen, Bačka paprikaši i riba, Šumadija rakija i pečenje, a Pirot peglana kobasica i sir. Ovi izrazi nisu samo opisi hrane – oni su identitet i ogledalo života ljudi, priča o zemlji u kojoj svaka oblast ima svoj poseban ukus i svoju istoriju u tanjiru.