Zašto baš kopriva?

Na selu se govorilo da „proleće bez koprive nije pravo proleće“. Mladi listovi prepuni su gvožđa, vitamina C i minerala, pa su se smatrali prirodnim lekom protiv malaksalosti i proljećnog umora. Kopriva se brala pažljivo, u rukavicama, a birali su se tek iznikli, meki vrhovi.

Kako se pripremalo varivo

Varivo od koprive spremalo se jednostavno – mladi listovi se obare, a zatim krčkaju sa lukom, šargarepom i krompirom. Domaćice bi često dodavale pirinač ili kukuruzno brašno da jelo bude gušće. Na kraju se prelivalo sa malo pavlake ili mleka, a u postu se jelo samo sa hlebom i lukom.

Recept za varivo od koprive

• 300 g mladih listova koprive

• 1 glavica crnog luka

• 2 šargarepe

• 2 krompira

• 2 kašike pirinča (po želji)

• so, biber, ulje

Kopriva se najpre kratko obari i sitno isecka. Na ulju se proprži luk i šargarepa, doda krompir isečen na kockice, pa se sve prelije vodom. Kada povrće omekša, ubacuje se kopriva i pirinač, i kuva još 15 minuta. Poslužuje se toplo, uz domaći hleb ili kašiku kiselog mleka.

Simbol zdravlja i jednostavnosti

Varivo od koprive bilo je jelo koje je pokazivalo mudrost naših predaka – da se i od najskromnije biljke može napraviti hranljiv i ukusan obrok. Danas, u vremenu kada se sve više vraćamo prirodi i zdravoj ishrani, ovaj recept dobija novi život, podsećajući nas na snagu tradicije i darove koje nam pruža bašta.