Kako se priprema prženi sir

Za pripremu prženog sira koristio se najčešće beli domaći sir. Sir bi se isekao na kocke i stavljao u tiganj sa svinjskom mašću ili kajmakom. Pržio se na tihoj vatri, stalno mešajući, dok se ne otopi i pretvori u gustu, kremastu masu. U nekim krajevima dodavalo se i malo brašna, da se sve poveže i zgusne, a ponekad i jaje. Dobijena smesa se jela topla, mazala na hleb ili služila uz kuvani krompir i projicu.

Jelo pastira i domaćica

Prženi sir bio je omiljeno jelo u planinskim krajevima gde se gajila stoka i pravio domaći sir. Čobani su ga spremali na brzinu, od onoga što su imali pri ruci. U selima zapadne Srbije često se služio za doručak, dok je u pojedinim krajevima bio deo trpeze za radnike u polju, jer je bio hranljiv i zasitan.

Simbol izobilja

U narodnom shvatanju, prženi sir bio je znak izobilja – nije svako domaćinstvo moglo da „žrtvuje“ sir na ovaj način, jer se on uglavnom čuvao i solio za zimu. Kada bi se sir pržio, značilo je da domaćin ima dovoljno hrane i da može da ugosti prijatelje i komšije.

Zaboravljeni ukus

Danas se prženi sir retko sreće, osim u pojedinim etno-domaćinstvima ili kod starijih domaćica koje čuvaju tradiciju. Ipak, oni koji su ga probali kažu da ukus ostaje nezaboravan – pun, mastan, kremast, a opet jednostavan, vraćajući nas u vreme kada se od malo pravilo mnogo.