Prag kao sveta granica

Prag je u narodnoj svesti imao ulogu zaštitnika kuće i porodice. Smatralo se da štiti od zlih duhova i nesreće, jer je na njemu „prelaz“ iz javnog u privatno, iz haosa u red. Zato se verovalo da je nepoželjno sedeti na pragu – time se „blokira“ sreća doma.

Običaji pri ulasku i izlasku iz kuće

Prilikom prvog ulaska u novi dom, ukućani i gosti često bi prešli prag desnom nogom, verujući da to donosi sreću. U nekim krajevima, prilikom venčanja, mladoženja bi mladu podigao i preneo preko praga, kako bi izbegla „spoticanje“ o novu kuću i unela blagostanje.

Zaštita doma

U pojedinim selima, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji, prag je bio mesto na kojem su se postavljali zaštitni predmeti – komadi bosiljka, beli luk ili zrno soli – kako bi odbijali zle oči i urokljive sile. Tokom Božića, polaznik bi pri ulasku zastao na pragu, izgovorio dobre želje i tek onda kročio unutra.

Prag u životnim ritualima

Postojalo je i verovanje da se duša pokojnika, po odlasku iz kuće, zadržava na pragu, pa se u znak poštovanja niko nije oslanjao na njega tokom žalosti. Prag je bio i mesto pozdrava – domaćin bi tu ispraćao gosta, smatrajući da se sreća kuće „ne sme izneti“ dalje od praga.

Od tradicije do današnjice

Iako se u savremenom životu prag često posmatra samo kao građevinski element, tragovi ovih običaja i dalje su prisutni. Mnogi i danas, gotovo nesvesno, prilikom ulaska u tuđ dom koraknu desnom nogom ili izbegavaju da sede na pragu, poštujući nepisana pravila predaka.