Biljka feniks

Ramonda ima jedinstvenu osobinu da preživi potpuni nedostatak vode. Kada se osuši, listovi joj se skupe i potamne, a cela biljka deluje mrtvo. Ali sa prvim kapima kiše ona ponovo oživljava, vraća boju i cveta ljubičastim cvetovima. Zbog te osobine nazvana je „biljka feniks“, simbol večnog vaskrsnuća i besmrtnosti.

Srpska i Natalijina ramonda

Na Balkanu postoje dve posebne vrste: Ramonda serbica, koju je otkrio botaničar Josif Pančić u istočnoj i južnoj Srbiji, i Ramonda nathaliae, nazvana po kraljici Nataliji Obrenović, koju je opisao Sava Petrović 1884. godine. Obe vrste rastu na stenovitim i vlažnim mestima, u kanjonima i klisurama. Njihovi nežni cvetovi plave i ljubičaste boje čine stene živopisnim u proleće.

Simbol srpske istorije

Ramonda nije ostala samo u botaničkim zapisima. Tokom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembra), izabrana je za zvanični simbol sećanja. Kao što biljka vaskrsava posle suše, tako je i srpski narod, posle Albanske golgote i stradanja, ponovo ustao i nastavio borbu. Zato je na reverima tog dana, umesto maka koji nose saveznici, u Srbiji Natalijina ramonda.

Prirodno stanište i zaštita

Ramonda raste na teško pristupačnim mestima – u pukotinama stena Sićevačke i Grdeličke klisure, u kanjonu reke Pčinje, na Kosovu i u Makedoniji. Upravo zbog svog retkog staništa i simboličnog značaja, danas je zaštićena biljka i deo nacionalnog identiteta Srbije.