U planinskom vencu između Javora i Golije, iznad sela Kušići, izdiže se vrh koji mnogi planinari i ljubitelji prirode nazivaju “tajni vidikovac Ivanjice” – Javorovačka glava, na visini od 1.436 metara. Bez gužve, bez infrastrukture, bez prodavnica – ali s pogledom koji se pamti ceo život.

Vrh do kog se stiže – polako

Do Javorovačke glave vodi planinarska staza iz sela Kušići, koja traje oko 2.5 sata laganog hoda kroz mešovitu šumu i planinske livade. Uspon nije previše naporan, ali zahteva strpljenje i tišinu – jer se tu često mogu sresti srne, jeleni, pa i poneki orao krstaš.

U proleće, staza je obasuta zumbulima, šumskim jagodama i ljubičastim visibabama. Na jesen, sve se preliva u zlatnu i crvenu, dok se iz daljine vide sela Ivanjičkog kraja kao razbacane tačke u magli.

Pogled i vetar – bez ijedne reči

Na vrhu se nalazi mala zaravan s prirodnim kamenim platoom, sa kog se pruža pogled na Goliju, Javor, pa i deo Peštera. Kada vetar stane, čuje se tišina – ona prava, gorska, duboka. Planinari kažu da je to mesto za resetovanje duše, gde ne postoji ni vreme ni obaveza.

Nema natpisa, ni klupa, ni „selfi ramova“. Samo kamen, trava i prostor koji vas pusti da budete.

Za koga je ovo mesto?

Za sve koji žele da osete pravu planinu, bez komercijalizacije. Za one koji vole da gledaju, slušaju i osećaju. Za fotografe, šetače, parove i usamljenike – sve koji traže Srbija unplugged iskustvo.