Troskot – sitna, neugledna biljka koja se širi tik uz zemlju, poznata i kao poljska čvorka ili ptičji dvornik, vekovima je bila deo narodne medicine u Šumadiji. U okolini Gornjeg Milanovca, naročito na livadama i proplancima planine Rudnik, troskot raste samoniklo, u velikim kolonijama, a i danas ga ručno beru starije žene iz sela Teočin, Gojna Gora i Koštunići.

Biljka koja čisti krv i jača bubrege

Troskot ima tanku, puzajuću stabljiku, male listiće i sitne cvetiće, a koren mu je izuzetno jak i lekovit. U narodnoj medicini koristi se za:

• jačanje bubrega i mokraćnih puteva
• „čišćenje krvi“ i smanjenje upala
• ublažavanje problema sa varenjem i hemoroidima
• spolja, kao obloga za rane i čireve

– Moja majka ga je sušila pod strehom i pravila čaj svako jutro. Kaže: 'Troskot ti čuva dušu i bešiku', priseća se baka Milena iz sela Gojna Gora.

Biljka koja voli zaboravljene livade

Troskot uspeva samo na neobrađenim, netaknutim livadama, gde se zemlja ne truje pesticidima i ne ore traktorima. Upravo zato, planinske strane Rudnika postale su poslednja sigurna zona za ovu biljku.

Svake godine u junu i julu, žene iz okolnih sela izlaze ujutru s makazama i starim torbama, beru troskot, suše ga i pakuju u papirne kese. Neki ga prodaju na pijacama u Gornjem Milanovcu, a deo završava i u radnjama zdrave hrane u Beogradu – tiho, bez etikete.

Zaboravljeno znanje koje vredi oživeti

Mladi se sve ređe interesuju za biljke poput troskota, ali entuzijasti iz lokalnog planinarskog društva i etnolozi pokreću male edukacije i šetnje kroz prirodu, kako bi se znanje o samoniklom bilju sačuvalo. Jer troskot nije samo korov – on je tihi lek iz prošlosti, koji raste svuda, a vidi ga samo onaj ko zna gde da gleda.