Pešterska visoravan, smeštena u jugozapadnoj Srbiji, predstavlja jedinstvenu geografsku i etnološku zonu. Sa prosečnom godišnjom temperaturom od samo 6 stepeni Celzijusa i ekstremnim zimama (ovde je izmerena najniža temperatura u Srbiji: -38,3 °C), život na Pešteru je vekovima bio borba za opstanak. Ova surovost, međutim, izrodila je specifičnu kulturu i arhitekturu.

Kuća sa dva dimnjaka: Odbrana od hladnoće

Zbog ekstremnih hladnoća i dugih zima, kuće na Pešteru su građene da budu izuzetno stabilne i tople. Jedna od najzanimljivijih karakteristika tradicionalne pešterske arhitekture je gradnja sa dva dimnjaka. Ova pojava nije bila stvar raskoši, već čiste funkcionalnosti i preživljavanja. Prvi dimnjak je služio za izvođenje dima iz peći koja je grejala kuću, dok je drugi, često robustniji dimnjak, bio povezan sa peći za pečenje hleba (sačem) ili sa prostorijom za sušenje mesa i sira. U krajevima gde je zima trajala mesecima, svaka kuća je morala da bude potpuno samoodrživa i otporna na smrzavanje. Dva dimnjaka tako postaju simbol opreza, izdržljivosti i tradicije.

Peštersko blago: Beli sir i kajmak

Iako je zemlja na Pešteru siromašna za klasičnu poljoprivredu, prostrani pašnjaci su idealni za stočarstvo. Upravo ovde se proizvode neki od najvrednijih srpskih specijaliteta – sjenički beli sir i pešterski kajmak. Ovce i goveda pasu na čistom planinskom bilju, a mleko dobijeno u tim surovim uslovima ima izuzetnu nutritivnu vrednost i specifičan ukus. Ovo "peštersko blago" – sir i kajmak – je ključni izvozni proizvod i simbol bogatstva koje je stečeno teškim radom i izdržljivošću na ovom surovom, ali prelepom platou.

Pešterska visoravan, sa svojim neobičnim kućama, tako svedoči o snažnoj volji čoveka da ukroti prirodu i stvori dom čak i na mestu gde je, po svim zakonima klime, to nemoguće.