Vrhovi i priroda Ruja

Ruj nije samo jedan vrh – planina broji čak sedam visova iznad 1.400 metara, među kojima su i Vetren (Rakitski kamen, 1.456 m), Asenovo Kale (1.033 m) i Sip (1.236 m). Na padinama se smenjuju šume bukve i hrasta, a u višim zonama prostiru se prostrani pašnjaci i ogoljeni grebeni sa kojih se otvaraju široki vidici. Posebnu draž Ruju daje i blizina kanjona Jerme i uskog kanjona reke Zvonačke, gde se litice na mestima približavaju na svega metar i po.

Međunarodni uspon i planinarska tradicija

Planina Ruj danas je prepoznatljiva po tradicionalnom međunarodnom usponu koji okuplja planinare iz Srbije i Bugarske. Staza najčešće kreće iz sela Rakita (780 m) i vodi preko Rakitskog kamena do samog vrha, u dužini od oko 21 kilometar, sa visinskom razlikom od 926 metara. Poseban doživljaj pruža trenutak kada planinari sa obe strane granice istovremeno osvajaju vrh – prijateljski susret naroda podeljenih državnom linijom, ali spojenih istom planinom.

Kultura i znamenitosti u podnožju

Područje Ruja bogato je i kulturnim spomenicima. Nedaleko od planine nalaze se manastir Poganovo i manastir Sukovo, dragulji srpske srednjovekovne duhovnosti. Blizina Zvonačke Banje, poznate po lekovitoj vodi, dodaje još jedan sloj posebnosti ovom kraju. U predelima oko planine vekovima su se preplitale kulture i običaji, pa Ruj nije samo prirodni fenomen već i simbol susretanja naroda i tradicija.

Planina koja spaja

Ruj je dugo bio skrivena i teško pristupačna planina, ali danas postaje sve popularnija među ljubiteljima prirode i planinarenja. Iako deo masiva spada u graničnu zonu i zahteva posebna odobrenja za kretanje, to nije umanjilo njegovu privlačnost. Naprotiv – granica na vrhu postala je most susreta, a planina Ruj simbol zajedništva i prirodne lepote.