„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora

19:00

Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.

Životna priča

Momo Kapor rođen je 8. aprila 1937. u Sarajevu. Još kao dete preživeo je tragediju – u bombardovanju grada poginule su mu majka i baka, dok je on preživeo zahvaljujući majci koja ga je zaštitila svojim telom. Nakon rata preselio se u Beograd sa ocem, gde će provesti najveći deo života.

Studirao je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Iako školovani slikar, brzo se okrenuo pisanju i novinarstvu. Postao je autor brojnih romana, zbirki priča, eseja i putopisa, a mnoga svoja dela i sam je ilustrovao.

Pisac i slikar

Njegovo delo uvek je bilo obeleženo toplinom, humorom i ironičnim pogledom na život. Napisao je preko četrdeset knjiga, među kojima su najpoznatije Una, Beleške jedne Ane, Foliranti, Zoe, Knjiga žalbi i Magija Beograda. Bio je i cenjeni slikar, izlagao je u galerijama širom sveta, ali je u narodu ostao najviše upamćen kao pisac koji je umeo da zabeleži duh Beograda i Jugoslavije druge polovine 20. veka.

Citati koji su ga obeležili

Momo Kapor je umeo da u jednoj rečenici kaže više nego mnogi u knjigama:

„Beograd nije grad, to je način života.“

„Život je ono što ti se događa dok praviš druge planove.“

„Ljubav je kad ti se tresu kolena, a ne ruke.“

„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.“

Njegove rečenice postale su deo svakodnevnog govora, jer su istovremeno jednostavne i mudre, duhovite i gorke.

Beograd u srcu

Kao hroničar beogradskog života, Kapor je ovekovečio duh kafana, boemije i neobičnih junaka iz grada. U svojim pričama spojio je sentimentalnost i ironiju, a Beograd je u njegovim knjigama dobio lik živog bića:

„U Beogradu se ne živi da bi se živelo, već da bi se pripovedalo.“

Zanimljivosti i anegdote

Njegove knjige bile su bestseleri širom Jugoslavije, a prevodile su se na mnoge jezike. Osim romana i priča, pisao je i eseje o svakodnevnom životu, ljubavi, umetnosti i prolaznosti. Bio je „pisac običnog čoveka“, a istovremeno i hroničar epohe.

Nasleđe

Momo Kapor preminuo je 3. marta 2010. u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. Danas ostaje jedan od najčitanijih srpskih pisaca, pisac koji je umeo da pronađe poeziju u svakodnevici i da je prenese na papir.