Planina bez vode

Naziv „Suva planina“ nije slučajan – iako je bogata šumama i pašnjacima, u višim zonama gotovo da nema izvora. Kraški teren upija svu površinsku vodu, pa su vrela skoncentrisana u podnožju, u selima kao što su Gornja Studena, Oreovac i Jelašnica. Ipak, upravo ta surovost daje posebnu draž ovom planinskom vencu.

Vrhovi Suve planine 

Najviši i najpoznatiji vrh Suve planine je Trem (1.810 m). Uspon na njega kreće iz sela Gornja Studena ili iz pravca Jelašničke klisure. Staze su strme i zahtevne, ali pogled sa vrha nagrađuje trud: ka severu se vidi Niš i Šumadija, na jug se prostiru Leskovac, Prokuplje i Južna Morava, a u vedrim danima pogled doseže sve do Šar planine i Rtnja.

Pored Trema, izdvajaju se i drugi atraktivni vrhovi:

• Sokolov kamen (1.523 m) – čuven po svom liticaстom izgledu i pogledu ka Niškoj kotlini.

• Koritnik (1.596 m) – vrh okružen pašnjacima, idealan za planinare koji vole otvorene horizonte.

• Mosor (985 m) – najbliži vrh Nišu, popularan među rekreativcima i planinarima početnicima.

Suva planina je pravi izazov i za iskusne planinare: usponi su nagli, a grebeni uski i izloženi vetrovima. Zbog toga se često kaže da je to „planina za ozbiljne planinare“, ali i mesto gde priroda nagrađuje svakog ko se popne na njene visine.

Jelašnička klisura – prirodna kapija ka Suvoj planini

Na severozapadnoj strani planine nalazi se Jelašnička klisura, jedno od najlepših prirodnih čuda ovog kraja. Iako mala po dužini, klisura je poznata po svojim uskim liticama i steničnim formacijama koje privlače alpiniste iz celog regiona.

Iz klisure polaze planinarske staze ka Tremu i Sokolovom kamenu, pa se s pravom naziva kapijom Suve planine. Jelašnička klisura je i značajno prirodno dobro, bogata retkom florom i faunom, dok reka Jelašnica useca put koji vekovima vodi putnike i planinare u srce ovog planinskog masiva.

Prirodne lepote i zaštita

Park prirode „Suva planina“ obuhvata najlepše delove ovog masiva. Šumski predeli bogati su bukvom, dok na višim delovima dominiraju pašnjaci sa retkim biljkama, poput Pančićeve režuhe. Divokoze, orlovi i druge retke životinjske vrste čine da planina bude dragoceno prirodno stanište.

Planina koja inspiriše

Suva planina je i stočarski kraj, ali i prostor legendi i sećanja na ratne događaje iz prošlosti. Za planinare i ljubitelje prirode ona je danas mesto iskušenja, ali i neponovljivih pogleda – planina koja traži snagu, ali zauzvrat poklanja osećaj da se čovek uzdigao iznad sveta koji se prostire daleko ispod 

• Kako stići: Suva planina je udaljena oko 20 km od Niša. Do sela Gornja Studena i Oreovac vodi asfaltni put, a odatle kreću markirane planinarske staze. Jelašnička klisura se nalazi na putu Niš–Bela Palanka i lako je dostupna automobilom.

• Najbolje vreme za uspon: proleće i jesen, kada su temperature blaže i staze suve. Leti zbog vrućina i nedostatka vode uspon može biti naporan, dok zimi uslovi zahtevaju ozbiljnu planinarsku opremu.

• Oprema: obavezna planinarska obuća, dovoljna količina vode (na planini nema izvora), hrana i zaštita od sunca. Za uspon na Trem preporučuje se dobra fizička spremnost.

• Preporuke: izlet u Jelašničku klisuru može se spojiti sa planinarenjem, a ljubitelji prirode često svrate i u obližnju Sićevačku klisuru.