Divlja priroda Sokobanjskog kraja

Devica je deo planinskog venca koji okružuje Sokobanju, zajedno sa Ozrenom i Rtnjem. Za razliku od poznatijih suseda, Devica je i dalje tiha i neistražena. Guste šume, stenoviti grebeni i skrivene vrtače daju joj osoben pečat. Posebnu draž planini pruža kanjon reke Moravice, čiji brzaci i litice oblikuju pejzaž koji oduzima dah.

Kako je po legendi nastala Devica – priča o sedam devojaka i jagodama

Ime Device nije slučajno – ono je utkano u legendu koju su ljudi iz ovog kraja prenosili s kolena na koleno. Kažu da je Bog jednom sišao na zemlju prerušen u čobanina, da iskuša ljudsku dobrotu. Naišao je na sedam prelepih devojaka koje su ga odbile i nisu htele da mu pomognu u žeđi. Tek osma, hroma i grbava, iako siromašna i obogaljena, pruži mu ono što je imala – šaku jagoda.

Za tu nesebičnost bila je nagrađena: uznesena je na nebo, dok su sedam gordih devojaka pretvorene u kamen, da budu večna opomena. Planina je tada, po predanju, dobila ime Devica, da zauvek podseća na čistotu i vrlinu.

Zato kada danas planinar zakorači na Devicu, on ne istražuje samo staze i litice, već i priču utkano u njih – priču o dobroti koja je nadživela vekove.

Šta se može videti na Devici

• Čapljinac (1.187 m) – najviši vrh planine, sa koga se vidi Rtanj, Ozren i Sokobanja.
• Oštra čuka (1.075 m) – najpoznatiji vidikovac, oštra stena sa koje se pruža veličanstven pogled na Sokobanjsku kotlinu; naročito je čuvena u sumrak, kada se planine oboje u crveno.
• Kanjon reke Moravice – divlji i slikovit, usečen u padine Device, idealan za ljubitelje netaknute prirode.
• Vrtače i izvori – kraški oblici i žubor planinskih voda koji svedoče o njenoj geološkoj posebnosti.
• Guste šume i grebeni – staze kroz prirodu u kojoj se oseća potpuni mir i odvojenost od sveta.

Kako se stiže i odakle kreće uspon

Najčešća polazna tačka za uspon na Devicu je Sokobanja, odakle vodi nekoliko planinarskih staza. Do vrha Čapljinac potrebno je oko 3–4 sata hoda, u zavisnosti od kondicije. Uspon nije pretežak, ali traži dobru pripremu, jer je planina divlja i tiha. Najlepše vreme za obilazak je proleće i leto, kada priroda buja, ili jesen, kada šume Device prelaze u zlatne i crvene tonove.

Planina koja čuva legendu

Devica nije planina masovnog turizma – ona je i dalje oaza tišine i netaknute prirode. Njene staze vode kroz šume i stene, a svaki pogled s Oštre čuke ili Čapljinca podseća da ovde priroda čuva i svoju snagu i svoju lepotu. Ko kroči na Devicu, ulazi u prostor gde se predanje i priroda spajaju u jednu celinu – i gde planina i dalje šapuće svoju staru priču o dobroti i čistoti.