Velika seoba Srba

Velika seoba Srba 1690. godine bila je jedan od najdramatičnijih događaja u srpskoj istoriji. Predvođeni patrijarhom Arsenijem, Srbi su napustili Kosovo, Metohiju i južne krajeve, krenuvši ka severu, u Habsburšku monarhiju. Taj put bio je težak, ali je omogućio narodu da sačuva veru, identitet i budućnost.

Ko je bio Arsenije III Čarnojević

Rođen oko 1633. godine u Budisavićima kod Peći, Arsenije je 1674. postao pećki patrijarh. Došao je na čelo crkve u vreme velikih iskušenja: Osmansko carstvo i Habsburška monarhija vodili su krvave ratove, a srpski narod bio je uhvaćen između dva carstva. Kao patrijarh, bio je i duhovni vođa i narodni prvak, što će se pokazati presudnim u godinama koje su usledile.

U vihoru rata

U vreme Velikog bečkog rata (1683–1699), austrijska vojska prodrla je duboko na jug, sve do Skoplja. Srbi su se tada pridružili Habsburzima, nadajući se slobodi od Osmanlija. Međutim, posle turskog protivudara, Austrijanci su se povukli, a narod koji je stao uz njih našao se pred strašnom osvetom. Tada je Arsenije Čarnojević stao na čelo naroda i doneo sudbonosnu odluku – povlačenje ka severu.

Velika seoba Srba

Godine 1690, hiljade porodica napustile su Kosovo, Metohiju i Rašku oblast. Procene broja ljudi variraju, ali se pominje da je put ka severu krenulo između 30.000 i 200.000 ljudi. Karavani, kola i pešaci kretali su ka Dunavu, noseći sa sobom ono malo imovine što su mogli da ponesu, ali pre svega – ikone, krstove i knjige.

Patrijarh Arsenije bio je vođa tog egzodusa. Pod njegovim rukovodstvom, Srbi su stigli u južne krajeve Ugarske (današnja Vojvodina, Banat, Bačka, Srem), gde im je austrijski car Leopold I poveljama garantovao verske i političke privilegije.

Povelje i novi početak

Leopoldova Povelja dala je Srbima pravo na slobodu veroispovesti, na organizovanje crkve i izvesnu autonomiju. Tako je nastala Metropolija Karlovačka, sa sedištem u Sremskim Karlovcima, koja će postati centar srpske duhovnosti i kulture u narednim vekovima. Iako u tuđini, Srbi su uspeli da očuvaju identitet i tradiciju.

Seoba u narodnom pamćenju

Velika seoba Srba ostala je duboko urezana u kolektivno sećanje. Narodna poezija opevala je taj događaj, a slikarstvo i ikonopis beležili su lik patrijarha Arsenija kao duhovnog pastira. U Krušedolu, gde je sahranjen 1706. godine, i danas se oseća njegov značaj – kao simbola opstanka i vere u budućnost.

Značaj i nasleđe

Arsenije Čarnojević i Velika seoba Srba oblikovali su istoriju našeg naroda. Iako je odlazak bio bolan, upravo zahvaljujući toj seobi Srbi su našli utočište u Habsburškoj monarhiji i uspeli da sačuvaju veru i kulturni identitet. Njegovo ime ostalo je simbol narodne patnje, ali i vođstva koje u najtežim trenucima usmerava ka spasenju.