Pesnikovo pero jače od hronike

U narodnim pesmama, Kosančić je prikazan kao neustrašiv, mudar i najbliži prijatelj Miloša Obilića i Toplice Milana. U njima on prvi sagledava snagu turske vojske s brda i prenosi vest knezu Lazaru — simbolično, prvi „vid“ pred katastrofu.

Ali u istorijskim izvorima iz 14. i 15. veka gotovo da nema traga o njegovom postojanju. Njegovo ime se ne pominje među zabeleženim velikašima, što je podstaklo teorije da je možda bio simbolički lik, ili lokalni junak koji je kasnije uzdignut u legendu.

Da li je postojao stvarni Ivan?

Postoji predanje da je Ivan Kosančić bio poreklom iz okoline Toplice, a da mu se nadimak vezuje za selo Kosanica. Neki istoričari smatraju da je moguće da se iza njegovog lika krije stvarna ličnost nižeg ranga, možda lokalni vojvoda, čije ime nije sačuvano u glavnim izvorima, ali je narod zapamtio njegovu hrabrost.

Postoji i mišljenje da je u njegovom liku objedinjeno više junaka, baš kao što se desilo sa Milošem Obilićem, koji je u nekim verzijama mit, a u nekim — istorijska ličnost.

Kosančićeva pesma u narodu

U poznatoj narodnoj pesmi "Kosovka devojka", stihovi opisuju njegovo stanje nakon boja:

"Nađe dvanaest ranjenih vojvoda, među njima Kosančić Ivana. Njega dvanaest rana udesilo, sve krvave, a nijedna smrtna, sve od glave do bijela grla."

U pesmama je elegantan, hrabar, često onaj koji mudro ćuti. Zanimljivo je da je narod u nekim krajevima — posebno u južnoj Srbiji — govorio da je „Kosančić bio poslednji koji se nasmejao pred boj“, što mu daje dodatnu tragičnu dimenziju.

Tragovi kroz toponime i usmenu predaju

U selu Kosanica, kao i u dolini reke Toplice, postoje predanja da je tamo rođen vojvoda Ivan. Neke stene, izvori i useci nose njegovo ime, a u lokalnim pričama se kaže da je „iz tog kraja pošao poslednji srpski glasnik“. U nekim krajevima postoji i običaj da se za Ivanjdan izgovara stih njemu u čast — iako većina više ne zna kome je posvećen.

Kosančić danas: Zaboravljeni heroj ili pesnička senka?

U vremenu koje voli sigurnost arhiva, Ivan Kosančić možda nema dovoljno činjenica da ispuni stranicu istorije. Ali zato ispunjava ono dublje — kolektivno sećanje naroda. I to je možda jedina istina koju mu dugujemo: da je junak koji je prepoznat po tišini, stavu i večnoj odanosti knezu — i Srbiji.