Kad se nekada ujutru zapali oganj na ognjištu, prvo što se gledalo nije bila vatra, već – dim. U selima širom Srbije, naročito u brdskim i planinskim krajevima, pravac dima imao je duboko simboličko značenje. Ako se dim diže pravo – to je znak mira, blagoslova i zdravlja u kući. Ako ide ukrivo, pada nisko ili „beži“ od kuće – to je, govorili su stari, znak nevolje, nesloge ili nadolazeće bolesti.

Dim kao tihi glas ognjišta

Naši preci nisu imali vremenske prognoze, mobilne aplikacije i kamere – ali su imali oko za detalj i osećaj za prirodu. Dim je bio ogledalo atmosfere – ne samo spoljne, već i unutrašnje. Ako se dim iz kuće diže pravo ka nebu, govorilo se:
„Kuća čista, vatra mirna, Bog nas gleda.“

Ako se, pak, dim vuče nisko, leluja, „vraća ka vratima“ ili se rasipa – to je bio znak da nešto nije u redu. Nije se odmah paničilo – ali se znalo da treba da se obrati pažnja: da li je neko bolestan, da li se neko zamerio, da li se u kući ćuti kad ne treba.

Pravac dima – tumačenje po narodnom verovanju

– Dim ide pravo ka nebu – dobro zdravlje, mir u kući, „čista vera“
– Dim se „vraća“ ili ulazi kroz vrata – nečista sila, uvreda ognjišta
– Dim pada nisko uz zemlju – dolazi bolest ili tuga
– Dim ide ka komšiji – znak da će neko „doći da traži pomoć“ ili „da se sretnete sa nekim iz prošlosti“
– Dim ide ka istoku – dobar znak, svetlost i blagostanje
– Dim ka zapadu – opomena, „nešto se gasi“

Ujutru se prvo gleda dim – pa se pije kafa

Ovo su govorile stare žene u Pomoravlju i oko Golije. Kažu da je domaćin znao kako će mu dan proći po prvom dimu iz dimnjaka ili ognjišta. Zato bi stao ispred kuće, s rukama na leđima, i gledao kako se dim ponaša. Ako ide pravo – spokoj. Ako ne – dan se „tihuje“, ne počinje se ništa važno, i pali se tamjan.

Dim i duša domaćina – povezani

Verovalo se da dim „odražava“ dušu onoga ko pali vatru. Ako je domaćin uznemiren, ljut, pogrešno zapali oganj – dim se „mrda, kao da beži“. Ako je smiren i s poštovanjem loži – dim se penje pravo. Zato je loženje ognja bio ritual, a ne tehnički posao.

Kad dim „neće pravo“ – palila se suva šljiva

U nekim krajevima, naročito u Istočnoj Srbiji, kad dim nekoliko dana ide „ukrivo“, domaćice bi stavile sušenu šljivu, bosiljak ili malo zrna soli na žar – da „otpusti zlo“. Verovalo se da dim zna više nego ljudi – i da ako ga „omekšaš“, on će pokazati šta treba da znaš.

Danas dim više niko ne gleda – ali bi možda trebalo

U vremenu kad se dim više ni ne vidi iz dimnjaka, kad su ložišta skrivena, a prozori zatvoreni, izgubili smo jedan od najtiših znakova sveta oko nas. Dim je nekada bio veza sa prirodom, duhovnim svetom i samim sobom. I nije teško – ako imate kamin, šporet, roštilj ili sveću – pogledajte kako dim ide. Možda vam ništa ne kaže. A možda ste samo zaboravili da slušate.