Geneks kula, smeštena uz autoput Beograd–Zagreb, nije samo zgrada; ona je bila vizionarski projekat. Građena od 1970. do 1980. godine, ova kolosalna građevina sa 35 spratova delo je arhitekte Mihajla Mitrovića. Njena prvobitna svrha bila je da simbolično dočeka sve koji u Beograd dolaze kopnenim putem sa zapada – otuda i naziv Zapadna kapija Beograda.

Brutalizam i borba za vertikalu

Kada je Mitrović krajem šezdesetih dobio konkurs za izgradnju zgrade od 12 spratova, samovoljno je odbacio tu ideju i predložio projekat dve kule od preko 100 metara. Ova odluka izazvala je veliku hajku i osporavanje u arhitektonskim krugovima, jer je Geneks kula predstavljala drastičan skok u visinu i stilski je pripadala brutalizmu – stilu koji koristi sirovi, neobrađeni beton (natur beton).

Mitrović je hrabro branio svoju viziju pred planskim komisijama. Pričao je da su ga inspirisale turbine i oblici iz prirode, simbolizujući industrijsku snagu i tadašnju veru u napredak. Jedna karikatura u "Politici" iz tog doba, koja je prikazivala zgrade i vešala uz tekst: "Za koga su vešala? Za projektanta", svedoči o žestini kritika. Uprkos tome, kula je izgrađena i postala najviša zgrada u SFRJ.

Rotirajući restoran i neostvarena utopija

Najintrigantniji detalj Geneks kule je na njenom vrhu. Dva solitera (poslovna i stambena) su povezana dvoetažnom pasarelom, odnosno mostom. Iznad mosta je kružni restoran, koji je imao specijalan, centralno kontrolisani pogon. Ideja je bila da se pod restorana okreće postepeno u krug, omogućavajući gostima da tokom jednog sata vide panoramu celog grada – jedinstven doživljaj u Jugoslaviji.

Nažalost, zbog mehaničkog kvara ili nedostatka finansija, sistem rotacije nikada nije zaživeo. Restoran je zatvoren 1999. godine i ostao je prazan, ostavljajući za sobom priču o velikim, neostvarenim snovima epohe. Danas, kula, koja je proglašena kulturnim dobrom, ostaje simbol jugoslovenskog modernizma, ali i podsetnik na izgubljenu moć giganta Generaleksporta.