Kako su se pravili svinjski opanci?
Majstori opančari bili su čuveni zanatlije. Koža svinje najpre se sušila i omekšavala, tako što se mazala mašću i razvlačila dok ne postane pogodna za oblikovanje. Zatim su se sekle posebne trake koje su se uplitale i oblikovale prema kalupu. Umesto običnog konca koristila se konjska dlaka, jer je bila otpornija i jača.

Ko ih je nosio?
Ovakvi opanci nisu bili svakodnevna obuća za polje, već su se čuvali za posebne prilike. Nosili su ih putnici, trgovci i ratnici, jer su bili izuzetno izdržljivi i mogli da potraju i po više od godinu dana. Seljaci su ih oblačili za sabor, svadbu ili crkvene praznike – kada se išlo u narod i kada se želelo pokazati najbolje što domaćinstvo ima.

Narodno verovanje o opancima
Opanak je u srpskoj tradiciji imao i simboličnu ulogu. Verovalo se da čovek koji obuje nove opanke na svadbi „ulazi u novu sreću“, pa su mladenci obavezno dobijali novi par. Postojalo je i pravilo da se na veliki praznik ne obuvaju stari, pohabani opanci, jer bi to donosilo nesreću i siromaštvo.

Zanat koji nestaje
Nekada su opančarske radnje postojale u skoro svakom varoškom mestu, a dobar majstor bio je na ceni kao i kovač ili krojač. Danas su opanci od svinjske kože gotovo zaboravljeni, a znanje o njihovoj izradi čuva se tek u ponekom muzeju ili etno radionici. Ipak, oni i dalje ostaju simbol srpske tradicije i jednostavnog života u skladu sa prirodom.