U srpskoj tradiciji dren je jedna od najpoštovanijih biljaka. Njegova snaga i otpornost bili su razlog što se verovalo da prenosi zdravlje i vitalnost na ljude. Zato su mnogi običaji vezani upravo za ovu biljku.

Dren na Božić
Jedan od najpoznatijih običaja bio je da se za Božić u kuću unese drenova grančica. Stavljala se pored badnjaka ili u posudu sa žitom, a ukućani su verovali da će doneti zdravlje i dug život. Deci se ujutru davala grančica drena uz reči: „Da budeš zdrav kao dren.“

Dren na Đurđevdan
Na praznik Đurđevdan, kada se kitilo dvorište i kuća, dren je imao posebno mesto. Grančice su stavljane na kapije i vrata, da čuvaju domaćinstvo od bolesti i zlih sila. Takođe, deca su se umivala vodom u kojoj su bile grančice drena, za zdravlje tokom cele godine.

Plodovi drena
Plodovi drena – sitne, crvene bobice – koristili su se kao lek. Od njih se pravio čaj ili kompot, a narod je verovao da dren jača krv i daje snagu. Posebno su se davali deci i starima u jesen, kada imunitet slabi.

Drvo od drena
Zbog čvrstoće, drenovo drvo bilo je posebno cenjeno. Od njega su se pravile alatke, drške za oruđe i predmeti u domaćinstvu. Verovalo se da predmet od drena traje „koliko i tri obična“.

Dren je u srpskom narodu bio više od biljke – bio je amajlija, lek i simbol. Njegova moć duboko je ušla u jezik i tradiciju, pa nije čudo što i danas kažemo: „Jak i zdrav kao dren.“