Pravila viteštva
Dvoboj je bio „ritual časti“ – zakazivao se zbog uvrede, ljubavne afere ili političkog sukoba. Učesnici su imali svoje sekundante, a pravila su bila strogo određena: biralo se oružje (pištolji ili sablje), određivala udaljenost i tačan trenutak kada će pasti hitac.

Najpoznatiji slučajevi
Jedan od najpoznatijih dvoboja u Beogradu odigrao se 1860-ih kada su se sukobili knez Mihailo Obrenović i njegov protivnik Ilija Garašanin. Iako do pucnja nije došlo zahvaljujući posrednicima, sam događaj je potresao tadašnju političku scenu.
Krajem 19. veka dvoboji su postali česti među oficirima. Beleži se i slučaj kada su se dvojica zaljubljenika u istu damu, beogradsku glumicu, sukobila na periferiji grada – jedan je teško ranjen, a drugi je završio na sudu.

Zabrane i kazne
Iako su vlasti više puta pokušavale da zabrane dvoboje, oni su se i dalje potajno održavali na obodima Beograda, često u šumama oko Topčidera i Košutnjaka. Tek početkom 20. veka država je ozbiljnije počela da kažnjava učesnike, ali su dvoboji i dalje opstajali kao simbol prestiža i „viteške“ hrabrosti.

Beograd između tradicije i moderne
Dvoboji su odražavali napetost između starog shvatanja časti i moderne države koja je pokušavala da uvede pravni poredak. Danas se o njima retko govori, ali su oni bili deo uzavrele atmosfere jednog Beograda koji je istovremeno želeo da bude evropski i da zadrži balkansku strast.