Dren – drvo zdravlja u srpskom narodu

Dren nije slučajno stekao posebno mesto u srpskoj narodnoj tradiciji. Njegovi crveni, opori plodovi sazrevaju poslednji, ali su među najotpornijima i najlekovitijima. Od davnina se govorilo: „Zdrav kao dren“, jer se verovalo da dren jača imunitet, čisti krv i „vezuje stomak“. U domaćinstvima istočne i južne Srbije, dren se nije koristio samo za čajeve i džemove, već i za pripremu retke, ali cenjene rakije – drenovače.

Kako se pravi rakija od drenjina?

Drenovača se pravi isključivo od potpuno zrelih plodova drena, koji se ručno beru krajem leta. Drenjine se peru, blago usitnjavaju, a zatim ostavljaju da vru u zatvorenim sudovima dve do tri nedelje. Nakon fermentacije, komina se peče, najčešće u bakarnim kazanima, s posebnom pažnjom da se ne izgubi specifična aroma. Rakija se potom ostavlja da odleži – najbolje u staklenim balonima, mada neki majstori koriste i drvena burad.

Ukus koji se ne zaboravlja

Drenovača ima nežan miris, blago kiselkast ukus i osvežavajuću notu koja je čini jedinstvenom među voćnim rakijama. Nije agresivna, ali ima karakter.

U prošlosti, u nekim krajevima, davala se ujutru „na kašičicu“ kao lek protiv prehlade, malaksalosti i stomačnih tegoba. Često su je pravile porodice u brdskim krajevima, gde dren prirodno raste – naročito u okolini Zaječara, Knjaževca, Svrljiga i Pirota.

Zaboravljeni zanat, dragocena kap

Danas se drenovača retko nalazi u slobodnoj prodaji. Većinom se pravi za lične potrebe, pa je svaka flaša dragocenost. Neki proizvođači je čuvaju za posebne goste ili važna slavlja. Iako je na ivici zaborava, postoji sve veće interesovanje za autentične, lokalne rakije koje nose priču i tradiciju. Drenovača je upravo to – rakija sa karakterom i korenom.