Pogled koji nosi zlo

Verovanje u urok, tj. moć zlog pogleda da naškodi, duboko je ukorenjeno u srpskoj tradiciji, a poreklo vodi iz stare slovenske mitologije. Smatralo se da određeni ljudi, svesno ili nesvesno, mogu da "ureknu" dete — najčešće pohvalom ili pogledom punim zavisti. Zbog toga su roditelji često izbegavali da svoju decu hvale pred drugima.

Bajanje kao zaštita

Kao odgovor na urokljive sile, razvilo se bajanje — govor tajanstvenih reči, najčešće od strane žena „bajarki“ koje su znale kako da otklone zlo. Bajalo se šaptom, obično iznad deteta, uz simbolične pokrete i u prisustvu vode, vatre ili biljaka kao što su bosiljak ili pelin.

Tipično bajanje uključivalo je formulu poput: „Kako voda teče, tako zlo s tebe beže“ ili „Tri puta po tri, neka zlo od tebe iziđe i ne vrati se nikad više“.

Simbolika crvenog konca i amajlija

Jedan od najpoznatijih oblika zaštite jeste crveni konac vezan oko ruke novorođenčeta. Boja crvena simboliše krv, život i zaštitu. Osim toga, deci su se stavljale amajlije — krstići, kosti, delovi biljaka — često u malim kesicama ili metalnim kutijicama, koje su se nosile oko vrata.

U nekim krajevima verovalo se da dete treba provući ispod stola, kroz obruč, pa čak i između nogu domaćina, kako bi se "vratilo u sigurnost".

Duhovno nasleđe koje traje

Iako danas živimo u vremenu nauke i medicine, mnogi roditelji i dalje praktikuju deo ovih običaja — iz opreza, tradicije ili vere u nešto dublje. Bajanje se i dalje primenjuje u ruralnim sredinama, a crveni konac i amajlije nose se s ponosom.

Ovi običaji nisu samo folklor — oni su deo kolektivne memorije jednog naroda i njegova neraskidiva veza sa starim verovanjima, koja su pružala utehu i nadu kad je sve drugo bilo neizvesno.