Zašto su bebe spavale s belim lukom ispod jastuka?

U mnogim srpskim selima, beli luk se nije koristio samo za jelo. Uveče, majke su stavljale čen belog luka ispod jastuka bebi, da je zaštiti od zlih sila. Na Đurđevdan, upleten u venčiće od koprive i leske, stavljao se na vrata kuće. A ako se čulo da neko ima „urok“, baba iz sela bi prvo upotrebila čen belog luka, pre nego što bi prešla na molitve.

Odakle beli luk u Srbiji?

Beli luk (Allium sativum) vodi poreklo iz centralne Azije. Na Balkan je stigao preko starih Grka i Rimljana, ali je tek u srednjem veku postao uobičajen deo narodnog lečenja. Srpski kaluđeri, travari i vračevi beležili su njegova svojstva u rukopisima i koristili ga u kombinaciji s medom, rakijom, vinom i čajem.

Zdravlje u svakom čenu

"Neka hrana bude tvoj lek, a lek tvoja hrana" — govorio je Hipokrat, a beli luk je bio jedan od njegovih omiljenih prirodnih lekova.

Danas je naučno potvrđeno da beli luk ima antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva. Snižava krvni pritisak, čisti krvne sudove i deluje kao prirodni antibiotik. Ipak, naši preci nisu znali za alicin — moćno jedinjenje koje se aktivira seckanjem — ali su znali da posle luka čovek brže ustaje iz kreveta.

U narodnoj medicini koristio se za lečenje širokog spektra tegoba: protiv prehlade, kašlja, bronhitisa, visokog pritiska, glista, infekcija rana, reume i bolova u ušima. Tinkture od luka mešane s medom i rakijom bile su čest narodni lek, dok su žene lukom trljale grudi pri dojenju, verujući da olakšava upalu i bol.

U selima se verovalo da je luk najdelotvorniji sirov i ujutru, „na prazan stomak“. Zato su mnogi dan započinjali s parčetom hleba, čenom luka i malo soli.

Protiv uroka i zlih duhova

Beli luk je imao važno mesto u narodnoj magiji. Verovalo se da miris luka tera zle sile i demone. Kad bi neko prvi put ulazio u novu kuću, domaćin bi u džepu nosio beli luk. Često se kačio na prozor ili prag — da „ništa loše ne uđe“. U narodnim pričama, veštice i vampiri beže upravo od ovog skromnog povrća.

U nekim krajevima Srbije, mlada majka nije smela da iziđe iz kuće bez luka u marami, da „ne povuče zlo na dete“.

Luk kao temelj domaće kuhinje

U kulinarskoj tradiciji Srbije, beli luk se koristi u varivima, prelivima, marinadama, salatama, pa čak i kao osnova za posna jela. Belolučane paprike su postale skoro obavezne leti. Riba na posni dan nije kompletna bez prelivnog sosa od belog luka, sirćeta i peršuna.

Zimi se luk ostavljao u pletenim vencima da visi na tavanu — i kao hrana i kao amajlija.