U srpskoj narodnoj medicini, dren (Cornus mas) se smatrao jednim od najvrednijih prirodnih lekova. Njegovo drvo je tvrdo i postojano, a plodovi (drenjine) sadrže moćne sastojke koji su se vekovima koristili za zaustavljanje dijareje, jačanje organizma i podizanje imuniteta. Izreka "Zdrav kao dren" nije nastala slučajno, već se zasnivala na snazi i otpornosti samog drveta i njegovih lekovitih svojstava. Ipak, jedna od najčuvanijih tajni naših starih bila je izrada vina od drenjina – gustog, tamnocrvenog eliksira koji je zamenjivao moderne sirupe i lekove za stomačne probleme. Otkrivamo zašto se drenovo drvo smatralo simbolom večnog zdravlja i kako se pravilno pravio ovaj zaboravljeni napitak.

Lekovita moć: Zašto je dren cenjeniji od šljive

U poređenju sa drugim voćem, drenjine se ističu izuzetno visokim sadržajem vitamina C, pektina i tanina. Upravo su tanini ključni za njegovu upotrebu u tradicionalnoj medicini – oni su efikasni prirodni adstringensi (stežu sluzokožu) i od davnina su korišćeni za lečenje najtežih stomačnih tegoba. Drenjine su se koristile i za oporavak rekonvalescenata jer brzo vraćaju snagu. Zbog ove lekovite moći, dren se u staroj Srbiji sadio u blizini kuće i tretirao se sa posebnim poštovanjem.

Čudotvorno vino: Recept za "Drenovaču"

Vino od drenjina (često nazivana "drenovača") pravilo se jednostavno, ali uz veliku pažnju. Plodovi su se ostavljali da prezre (ubrani tek kada sami otpadnu, jer su tada najslađi) i zatim bi se gnječili. Ostavljali bi se sa dodatkom šećera i vode da previru nekoliko nedelja, baš kao i obično vino. Ključ je bio u procesu ceđenja – vino je moralo biti gusto i tamno, zadržavajući maksimalnu koncentraciju lekovitih sastojaka. Zbog svog lekovitog karaktera, ovo vino se nije pilo u velikim količinama, već se davalo na kašičicu bolesnima i slabima, naročito deci sa stomačnim problemima, delujući kao prirodni tonik.

Magijsko značenje: Oganj i postojanost

Kult drena je duboko ukorenjen. Smatrao se drvetom sudbine i otpornosti. U nekim krajevima, za Badnje jutro se u Badnjak urezivala grančica drena jer se verovalo da će to "prenošenje zdravlja" obezbediti svim ukućanima vitalnost i snagu hrastovog drveta. Plod drena (drenjina) se čak koristio u gatanjima za zdravlje. Drenovo drvo je, zbog svoje tvrdoće, korišćeno za izradu alata i oruđa koja su morala biti dugotrajna, čime se simbolika drveta prenosila na kvalitet života.