Duga kao božji most

U mnogim predanjima duga je zamišljana kao most između neba i zemlje, između Boga i ljudi. Kada bi se pojavila posle kiše, narod je govorio da je to božji znak da će doći mir i prestati oluje. Za mnoge seljake duga je bila uteha i dokaz da priroda, koliko god surova bila, uvek vraća ravnotežu.

Znak mira i saveza

Stari ljudi su verovali da duga na nebu znači božji savez sa ljudima. Kada bi se pojavila, često bi govorili da je to podsećanje na mir – da se ne ratuje i ne mrzi, već da se živi u slozi. Deci su pričali da duga dolazi da „pomiri svet“ i da nas podseti da priroda i Bog uvek imaju poslednju reč.

Božje opomene

S druge strane, postojalo je i verovanje da duga može biti znak opomene. Ako se pojavi nisko nad zemljom ili na čudnom mestu, to je, kako su govorili stariji, značilo da Bog upozorava ljude da se vrate poštenom životu. Tako je duga bila i radost i opomena – zavisno od toga kako se pojavila i kako ju je ko tumačio.

Narodne priče i običaji

U pojedinim krajevima Srbije postojalo je verovanje da se ne sme prstom pokazivati u dugu, jer to donosi nesreću. Deci se govorilo da se ne igraju ispod duge jer ih ona može „odneti“ ili im promeniti pol, što je jedno od neobičnih i duhovitih narodnih tumačenja. Tako je duga, osim ozbiljnih značenja, imala i svoju mesto u narodnom humoru i pričama.