Gde se nalazi i zašto se zove Divčibare

Divčibare su smeštene na jugoistočnim obroncima planine Maljen, oko 115 kilometara jugozapadno od Beograda. Ime potiče, kako se pretpostavlja, od reči „divči“ što znači devojački – u vezi s legendom da su nekada devojke ovde dolazile po lekovito bilje i vodu.

Visoravan se prostire na oko 1000 metara nadmorske visine, s blagom klimom i izuzetno čistim vazduhom, zbog čega je još u 20. veku proglašena vazdušnom banjom.

Planina lekovitog vazduha

Još u vreme između dva svetska rata, lekari su preporučivali boravak na Divčibarama osobama sa plućnim i kardiovaskularnim problemima. Mešavina vetrova sa Mediterana, Karpata i Panonske nizije stvara mikroklimu koju karakteriše visoka koncentracija ozona i niska vlažnost.

Osim vazduha, tu su i brojne staze za šetnju i planinarenje koje vode kroz borove i bukove šume. Neke od njih prate tokove potoka i izvora za koje se verovalo da imaju lekovita svojstva.

Tišina koja leči – duhovni predah planine

Divčibare nisu poznate po velikim manastirima, ali u njihovoj blizini, u pravcu Valjeva, nalaze se svetinje poput manastira Ćelije i Lelića. Mnogi posetioci, iako prvenstveno dolaze zbog odmora, posećuju i ova mesta duhovne snage.

Posebno zanimljivo je da su lokalci zadržali običaj da odlaze u planinu ne samo zbog prirode, već i da bi „pročistili misli“. Održavaju se i povremene molitve na otvorenom, a jedna od stena na šumskom obronku, za koju se veruje da donosi unutrašnji mir, poznata je pod imenom „Stena tišine“.

Divčibare zimi i leti – planina sa dva lica

U zimskom periodu Divčibare oživljavaju uz sneg, ski-staze i miris kuvanog vina. Leti, pretvaraju se u idealno mesto za pešačenje, jahanje konja i boravak na planinskim proplancima.

Uprkos popularnosti, ova planina još uvek uspeva da sačuva svoju tišinu. Ako se udaljite samo nekoliko minuta od glavnog puta, naići ćete na proplanke gde vetar šumi kroz borove i zvuk tišine postaje najlepša melodija.