Dok se Kopaonik u novembru i decembru priprema za zimsku sezonu i prve snegove, Jošanička Banja – skrivena na njegovom severnom podnožju – već je u svojoj punoj snazi. Ali bez galame, bez reflektora i bez apartmana na svakom ćošku.
Ovo je banja tišine, stare škole, mirisne pare i lekovite vode koje ne prestaju da vru, čak ni kad mraz zagrize s prozora.

Mesto gde voda vri i kad sve drugo ćuti

Jošanička Banja leži na samo 15 km od centra Kopaonika, ali njen ritam ne zavisi od skijaške sezone. Ovde termalni izvori sa temperaturom od 77°C izbijaju iz zemlje direktno uz reku Jošanicu, stvarajući para-zavesu koja čuva mir i zimi.

Dok svi drugi traže sneg – ovde se traži tišina.

Banjski kompleks bez šminke, ali s dušom

Za razliku od luksuznih banjskih centara, ovde nema marmora, ali ima tradicije. I dalje funkcioniše narodno kupatilo, postoje sobe u kojima odseda onaj ko ne traži Instagram, već olakšanje za kosti, pluća i misli.
Voda iz banje koristi se i za grejanje lokalnih objekata, ali najvrednija je za kupanje i inhalaciju, naročito kod reumatskih problema, problema sa kožom i disajnim putevima.

Pogled na planinu, a niko ne smeta

Banja se nalazi u dolini reke, okružena brdima i borovom šumom. Ko poželi da se prošeta, može krenuti putem ka Rudnu, ka Jošaničkoj reci, ili ka obližnjim selima s kojih se vidi ceo Kopaonik – ali bez buke.
Vikendom ovde dolaze ljudi iz okolnih mesta – na dan, na ručak, na kupanje, ili samo da „dišu paru“, kako kažu meštani.

Lokalna trpeza: toplo, posno i domaće

U domaćim kafanama služi se kačamak sa sirom, krompir paprikaš, pastrmka iz Jošaničke reke i kompot od šljiva. Uz to, čaj od šumske nane ili rakija od kleke – idealno za kasno popodne dok napolju provejava.

Ono što je najvažnije: ovde te niko ne tera da naručiš još. Možeš samo sedeti, gledati kroz prozor i slušati vodu kako „puši“ u daljini.

Idealno za vikend predah

Jošanička Banja nije mesto za one koji traže sadržaj. Ovo je mesto za one koji žele da ga ostave. Da se sklonu, nahrane, okupaju, i ćute.
Bez šopinga, bez stresa, bez rasporeda.

Možeš otići sam, s partnerom, sa starijima kojima prija mir, ili sa decom kojoj treba sneg, ali i para u plućima.

Jedan gost je zapisao u knjizi utisaka:
„Došao sam jer nisam znao gde više da idem. Ostao sam jer mi ništa više nije ni trebalo.“