Na reci Mileševici nadomak Prijepolja nalazi se savim jednostavna, u raškom stilu građena srpska srednjovekovna svetinja. Iako spolja odiše skromnošću, ovaj manastir iz prve polovine XIII veka u svojoj unutrašnjosti krije vredno blago. Na njegovim zidovima kao verni svedoci jednog vremena i duha, nalaze se freske velikih majstora čija živopisnost, lepota i unikatnost rasplamsavaju maštu i bude emocije.

Delimična očuvanost većine fresaka omogućava svakom pojedincu da nedostatke nadomesti na svoj način, onako kako ih on vidi.

Nedostaci na koje je vreme ostavilo tragove nisu odezeli ništa od veličanstvene lepote mileševskih freski.

Sa lica staraca isposnika, mladih mučenika, milostivih žena, crkvenih otaca i vladarskih sinova i dalje zrače lepota i mir.

U vazduhu manastira se oseća spokoj. Blagi miris tamjana obavija prostor čija je svaka zidina obložena istorijom.

Svaka freska govori za sebe, svaka ima svoju priču naslikanu veštom rukom nepoznatih umetnika srednjeg veka.

Njihov značaj i vrednost je upravo u tome što su stvorili unikatan stil, što su u odnosu na studeničke freske iz koje su mileševske neposredno proizišle, napravili korak napred ka slobodnijem stilu i ka ostavljanju pečata koji slike čini posebnim i ni nalik na ni jedne druge.

Mileševskim freskama najveću slavu svakako je doneo „Anđeo na Hristovom grobu“, koji podseća na staru grčku umetnost. Svojom veličinom i belom haljinom ostavlja snažan i prodoran utisak. S’ obzirom da je Mileševa jedan od prvih spomenika mlade srpske umetnosti i da je „Beli anđeo“ očuvan gotovo u potpunoj prvobitnosti, smatra se simbolom mladosti i trajanja. Zanimljivo je da je u prvom satelitskom video pozdravu Evropljana Amerikancima ova freska simbolisala Evropu i mir među kontinentima.

Izlomljene površine pilastrima i lukove ispresecanih zidova krase i druge vredne freske. „Skidanje s krsta“ na kome Magdalina ljubi ruku mrtvog Hrista, svakako je najmilostivija scena stare srpske umetnosti. Na severnom zidu nalazi se prepolovljena kompozicija „Rođenja“ sa realistički slikanim dadiljama, a tu je i mali fragment „Silaska u ad“, sa anđelom i đavolom koji se nasluđuju ispod novije Tajne večere.

Još jedno bogatstvo i dobro poznata vrednost mileševskog slikarstva su vladalački portreti. Polovina figure Stefana Nemanje, freske Svetog Save, Stefana Prvovenčanog, kralja Radoslava i Vladislava, daju dokumentarnu vrednost mileševskim portretima zbog koje premašuju značaj običnih lepih slika. Postoji mogućnost da su freske rađene pre 1228. godine, a puno detalja i precizno iscrtane crte lica svedoče o finom posmatračkom daru slikara, koji iskreno i objektivno beleži ono što vidi.

I danas se ne zna sa sigurnošću da li su mileševski slikari bili Grci, ili Srbi školovani u velikim vizantijskim centrima. Ali, jedno je sigurno – ostavili su Srbiji i celom svetu nasleđe neprolazne vrednosti i lepote. Nasleđe koje vekovima čuva srpsku istoriju, tradiciju i kulturu kroz umetnost čiji je značaj nemerljiv, a lepota raskošna i vanvremenska.

(serbia.com)