Staza do vidikovca

Do Molitve se stiže stazama koje prolaze kroz šumu i preko kamenitih platoa. Na pojedinim mestima teren ume da bude izazovan, pa je dobra obuća neophodna. Posle kraće šetnje, pojavljuje se drvena platforma ograđena rukohvatima – znak da ste stigli na cilj. Iako se na prvi pogled čini skromno, ono što se otvara pred očima daleko prevazilazi svaku očekivanu nagradu.

Pogled sa Molitve

Odavde se vide čuveni meandri Uvca, koji se poput zmije uvijaju kroz stene, tvoreći jedan od najlepših pejzaža Srbije. U daljini se prostiru jezera nastala pregrađivanjem reke, a ispod nogu ponor kanjona. Poseban doživljaj pružaju beloglavi supovi – kraljevi neba Uvca – koji kruže iznad klisure. Njihovo pojavljivanje nad plavetnilom neba i sivim stenama daje prizor dostojan razglednice.

Zašto baš „Molitva“

Ime vidikovca nije slučajno. Kada stojite na ivici litice i gledate u beskrajne krivine reke, nastaje tišina koja podseća na trenutak molitve. Neki kažu da ime dolazi i od osećaja zahvalnosti prirodi, jer je prizor toliko snažan da izgleda kao dar.

Saveti za posetioce

Do vidikovca se najbolje uputiti po lepom vremenu – u proleće ili jesen, kada boje šuma i neba najlepše dolaze do izražaja. Magla ume da prekrije kanjon i sakrije meandre, dok je letnje podne idealno za fotografije. Uz izlet do Molitve, posetioci često kombinuju i krstarenje Uvačkim jezerom ili obilazak Ledenih pećina, čime se doživljaj ovog kraja upotpunjuje.