Legenda o Nadi i Relji

U osvit Prvog svetskog rata, dok se još rat nije slutio, zavoleli su se učiteljica Nada i mladi oficir Relja. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad. Ali kada je izbio rat, Relja odlazi na ratište u Grčku, gde se zaljubljuje u drugu devojku i raskida veridbu sa Nadom. O njegovoj sudbini legenda ne kazuje, ali Nadinu zna svaki Banjčanin – od tuge i bola kopnela je i naposletku umrla.

Devojke iz Vrnjačke Banje, potresene Nadinom sudbinom, počele su da na mostu gde su se Nada i Relja sastajali ostavljaju katance sa imenima svojih dragana, a ključeve bacale u reku. Tako je nastao običaj „katanaca ljubavi“, a most i danas nosi ime Most ljubavi. Hiljade turista iz celog sveta svake godine ostavljaju svoj katanac na ogradi mosta, nastavljajući tradiciju započetu tragičnom ljubavnom pričom.

Istorija Vrnjačke Banje

Mineralne izvore koristili su još Rimljani, o čemu svedoče rimski izvor otkriven 1924. godine i brojni novčići sa likovima imperatora. Oni su vodu koristili i za piće i za kupanje, pretvorivši Vrnjce u prirodno lečilište.

Nakon turskih osvajanja, izvori padaju u zaborav, a u narodnim legendama ostaje samo sećanje na njihovu lekovitost. Tek u 19. veku, na inicijativu kneza Miloša Obrenovića, mineralne vode ponovo ulaze u žižu pažnje. Baron Herder, saksonski geolog, ispitao je izvore i potvrdio njihova lekovita svojstva. Meštani su ih uveliko koristili, a i žički vladika Janja poznat je po tome da se lečio ovom vodom.

Moderna istorija Banje počinje 1868. godine, kada Pavle Mutavdžić osniva Fundatorsko društvo „kiselo-vruće vode u Vrnjcima”. Tada su kaptirana prva dva izvora i podignuto prvo banjsko kupatilo. Ubrzo Banja prelazi u državne ruke, grade se vile, pansioni i parkovi. Do Prvog svetskog rata već je imala bioskop, urbanistički plan i železničku vezu.

U periodu između dva rata Banja doživljava vrhunac – statistika iz 1935. godine beleži 257 vila i pansiona i više od 28.000 gostiju godišnje. Kulturni život cvetao je uz koncerte, kermese i pozorišne predstave. Pedesetih i šezdesetih godina, uprkos ratnim razaranjima, Banja vraća stari sjaj i postaje sinonim za zdravlje i odmor.

Izvori i lekovitost

Vrnjačka Banja ima sedam izvora, od kojih su četiri topla i tri hladna. Najpoznatiji su Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero. Njihova temperatura i sastav razlikuju se, ali svi se koriste u terapijske svrhe – od problema sa organima za varenje do rehabilitacije. Zahvaljujući njima, Banja je i danas glavni centar zdravstvenog turizma u Srbiji.

Savremena Vrnjačka Banja

Danas je Vrnjačka Banja spoj tradicije i modernog turizma. Parkovi i šetališta, fontane i kulturne manifestacije daju joj izgled mondenskog letovališta. Posebno se ističu Vrnjački karneval i brojni muzički festivali koji svake godine privlače hiljade posetilaca. Banja je i mesto za sport i rekreaciju, a planina Goč iznad nje dodatno obogaćuje turističku ponudu.