Razboj u srpskom domu

Razboj je bio i alat i nasleđe. Pravljao se od drveta, često od hrasta ili bukve, i bio dovoljno velik da zauzme čitav kutak sobe. Domaćice su ga dobijale kao deo miraza, a na njemu su tkale ne samo za svoju porodicu, već i za posebne prilike – svadbe, praznike, ili kao poklon rodbini.

Simbolika šara

Šare na tkaninama nisu bile samo ukras. Geometrijski motivi, cvetni ornamenti ili simboli ptica i zvezda nosili su poruke – o ljubavi, plodnosti, zaštiti doma. U nekim krajevima, devojke su u tkaninu utkivale svoj “potpis” kroz boju ili poseban detalj, da bi se znalo čije su ruke stvorile delo.

Upotreba tkanina

Na razboju su nastajali ćilimi koji su prekrivali podove i zidove, ponjave koje su grejale postelju, vreće za žito, torbe, pa i odeća. Tkanina je bila dragocenost – pravljena da traje godinama, često od vune ovaca iz domaćeg stada ili lana iz vlastitog polja.

Ritual i strpljenje

Tkanje je zahtevalo strpljenje i preciznost. Danima se pripremala osnova, a zatim se nit po nit provlačila kroz razboj. Ritam je bio tih, gotovo meditativan. Za mnoge žene, to je bio trenutak mira, ali i vreme kada su uz rad mogle da razgovaraju sa drugim članicama porodice ili komšinicama.

Razboj danas

Danas se tkački razboj ređe može videti u domaćinstvima, ali se čuva u etno-muzejima i rukotvornim radionicama. Neki mladi majstori i dalje uče ovu veštinu, oživljavajući motive iz starih ćilima i unoseći ih u moderne enterijere. Iako više nije svakodnevna potreba, razboj ostaje simbol topline doma i veštine naših predaka.