Kupola Hrama Svetog Save jedna je od najupečatljivijih i najlepše oslikanih u pravoslavnom svetu. Na fotografiji koju gledamo, pogled je usmeren naviše – ka oslikanom svodu koji dominira centralnim delom hrama, dok ispod nje lebdi zlatni, kružni polijelej (veliki luster), ukrašen krstovima, ikonama i simbolima pravoslavlja.

Pogled ka Hristu u slavi

U središtu kupole nalazi se freska Hrista Pantokratora – „Svedržitelja“, koji gleda odozgo na vernike. Ovaj motiv tradicionalno zauzima centar nebeskog svoda u pravoslavnim crkvama i podseća na Božju sveprisutnost. Oko Hrista su anđeli, proroci i svetitelji, a freske prate koncentrične slojeve, simbolišući hijerarhiju neba.

Zlatni venac koji lebdi – simbol nebeskog Jerusalima

Monumentalni zlatni polijelej, koji lebdi ispod kupole, predstavlja venac svetlosti i simbol je nebeskog Jerusalima – savršene božanske zajednice. Njegov kružni oblik označava večnost, dok ukrasi poput krstova, ikona, svetiljki i plamenova oslikavaju neugasivu svetlost vere. U mnogim crkvama, ovakvi lusteri se koriste i tokom velikih praznika kada se pale sveće i lampice kao deo bogosluženja.

Zidovi koji pričaju – freske koje uče i opominju

Zidovi i svodovi hrama bogato su oslikani prizorima iz Starog i Novog zaveta, života svetaca i značajnih trenutaka pravoslavne istorije. Ovi prikazi nisu samo umetnost – oni su „otvorena knjiga“ za vernika, podsetnik na večnu borbu dobra i zla, na oproštaj, žrtvu i večni život.

Zašto je važno podići pogled ka gore

U pravoslavnoj arhitekturi ništa nije slučajno – svaki ugao, svaki lik, svaki simbol ima svoje značenje. Kupola nas poziva da podignemo pogled ka nebu, da se uzdignemo duhom i podsetimo da vera nije samo zemaljska, već neprekidna veza između čoveka i božanskog. Upravo zbog toga Hram Svetog Save nije samo arhitektonsko čudo – on je prostor molitve, umetnosti i večne simbolike.