Litija: živi lanac između čoveka i svetinje

Litije su povorke koje se održavaju na praznike, najčešće o Đurđevdanu, Spasovdanu, Petrovdanu ili na seosku slavu. Krstonoše — ljudi koji nose krstove, ikone i barjake — vode kolonu kroz sela, polja i zaseoke, stajući kod izvora, zapisa, ili kapela.

Njihova uloga nije simbolična, već duboko poštovana. Često se ta čast prenosi s kolena na koleno, a u nekim mestima, ako krstonoša ne može da prisustvuje litiji, krst ostaje u njegovoj kući, nepoverljiv drugima.

Sela koja nisu zaboravila

U nekim krajevima Srbije, naročito u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, kao i u Pomoravlju, postoje sela u kojima se litija nije prekidala ni za vreme ratova, komunizma, pa ni pandemije. To su mesta gde se veruje da će seoski mir, zdravlje i rodnost sačuvati samo ako krst izađe iz crkve i prođe među narodom.

U selima oko Trgovišta, Knjaževca, Sokobanje, ali i u zapadnoj Srbiji, krstonoše se i danas poštuju kao posrednici sa nebeskim silama.

Krstonoše kao zavetni ljudi

Krstonoša ne nosi samo teret drvenog krsta. On nosi zavet. U mnogim selima, biraju se posebno pobožni ljudi, često stariji, koji su „dostojni“ da iznesu krst. U nekima se to vezuje za zavet porodice — ako je nekada davno neko bio izlečen ili spasen, njegovi potomci zauvek nose krst na litijama.

Veruje se da krstonoša mora biti trezan, očišćen molitvom, i u nekim mestima — da pre litije posti ili ne izgovara ružne reči danima.

Šta se dešava ako litije izostanu?

Stariji ljudi veruju da izostanak litije donosi sušu, bolest ili svađu u selu. Zato se, i u savremenim okolnostima, makar mali broj ljudi okuplja da simbolično ponese krst. Zabeleženo je da su u nekim mestima ljudi sami izlazili iz kuća kad niko nije organizovao litiju — „da ne ostane prazno leto“.

Litija i krstonoša – više od običaja

Krstonoše su i danas znak da vera nije samo u crkvi, već u koraku, u tišini, u dodiru ikone i pesmi što se prenosi niz drum. Zato se poštuju i kad prođu — pogleda ih se, pozdravi, čak i nepoznati prolaznici zastanu. Jer u tom trenutku, ceo svet postaje jedno selo, a to selo korača ka nebu.