Zdravac je u narodu poznat kao biljka života. On je deo svakog važnog trenutka: krštenja, slave, venčanja, praznične trpeze. Ali postoji jedan poseban dan u godini kada zdravac ima najjaču simboliku i moć – Đurđevdan. U selima širom Srbije, žene ustaju pre sunca, kako bi ubrale zdravac dok je još vlažan od rose. Verovalo se da biljka tada „pije zvezdanu vlagu“ i da se samo tada može nabrati zdravac koji štiti kuću do jeseni – sve do Mitrovdana.

Zašto Đurđevdanska rosa ima snagu

U narodnoj tradiciji, rosa na Đurđevdan nije samo kap vode.
Verovalo se da je to prva prava rosa u godini koju zemlja „daje sama“, bez prisile kiše.
Zbog toga su biljke ubrana tog jutra, dok je rosa još na njima, smatrane osvećenim darom prirode.

Zdravac u to vreme tek izbacuje prve jake listove.
Ako se tada ubere, sa rosom, i pažljivo osuši, njegova zaštitna moć traje cele godine.

Kako se bere i čuva

Zdravac se bere pre izlaska sunca, najčešće u tišini.
Rukom, bez noža.
Ne nosi se kesa ni korpa – veže se u male svežnjeve i stavlja na maramu ili u krilo.

Ubrani zdravac se ne pere. Rosa se ne briše.
Ostavlja se da se osuši na promaji, u senci, a zatim čuva u platnenim vrećicama, u ormanu, kraj ikone ili ispod jastuka.

U nekim kućama, jedan vezani list zdravca se ostavlja u svaki ugao kuće, a deo se nosi uz sebe – kao amajlija.

Zašto se čuva do Mitrovdana

Mitrovdan, 8. novembra, smatra se duhovnim zatvaranjem godine.
Verovalo se da tada „priroda ulazi u tišinu, a duše u pamćenje.“

Zdravac iz Đurđevdana do Mitrovdana ima snagu da štiti – od bolesti, uroka, nesloge.
Nakon toga se spaljuje, baca u reku ili zakopava ispod voćke, uz rečenicu:
„Što si čuvao, sad ponesi gde treba.“

Zdravac danas – zaboravljena praksa, ali poznat miris

Zdravac je i danas deo mnogih domova, ali retko se zna kada i zašto se bere.
Kupujemo ga na pijaci, sušenog, bez priče.
Ali stari znaju da zdravac izjutra, iz rose, iz tišine – ima drugačiji dah.
I zato su govorili:
„Ko ne zna kad zdravac miriše jače – taj ne zna kad mu kuća treba pomoć.“