U narodu se oduvek znalo da ima dana kada se ne sme sve po volji, kada se ne izgovara svaka reč i kada se kućni prag poštuje više nego u obične dane. Takvi su dani od Aranđelovdana (21. novembar) pa sve do Božića (7. januar) – vreme koje je u starim domaćinstvima bilo poznato kao "zimsko smirenje".

To nisu bili dani praznovanja, već pripreme – spoljne i unutrašnje. Zato se u tom periodu u kući nije udarao sto, nije se grubo govorilo, a najvažnije – gost koji dođe se nikad ne odbija.

„Od Aranđela do Božića – govori se tiše nego ikad“

Stari su govorili da kako se čovek ponaša u ovom periodu, takva će mu biti godina. Zato su žene pazile da ne razbiju ništa, da se ne razlije voda, da se ne prenoći u ljutnji.

Udaranje po stolu, koje se danas smatra gestom odlučnosti, nekada je značilo uvredu kuće. Verovalo se da onaj ko lupi šakom o sto u slavskim danima – izaziva neslogu među ukućanima, ali i otvara vrata za gubitke u narednoj godini.

Zato se govorilo:
„Ako moraš da kažeš – reci. Ako moraš da uradiš – učini. Ali nemoj da udariš.“

Gosta ne teraš, ni kad ti nije po volji

U ovom periodu, posebno se poštovao svaki gost koji pređe prag. Ako neko naiđe – i najavljen i nenajavljen – morao je biti poslužen, makar hlebom i solju. Ako mu se zatvore vrata, verovalo se da će sreća zimi zaobići kuću.

Čak i kad gost dođe u trenutku umora ili porodične napetosti, ne odbija se. Ne govori se: „Nismo za goste.“ Umesto toga, domaćin se nasmeje, iznese šta ima i kasnije, kad ostane sam, izgovori:
„Ko dođe pred praznik, došao je s razlogom.“

Tiho ognjište i tiha reč

U ovim danima, naročito uveče, vatra se ložila tiše. Domaćini su palili kandilo bez reči, a deca su učena da ne trče kroz kuću, da ne zovu jedno drugo vikom, već da se svetitelj „ne prenese s plamena“.

U selima Pomoravlja i Zvižda, govorilo se da svaka reč u ovo vreme „ima duplo značenje“ – ako izgovoriš ružnu, nećeš je moći povući; ako izgovoriš lepu, pratiće te cele zime.

Post ne samo u jelu, već i u ponašanju

Božićni post, koji počinje 28. novembra, podrazumevao je ne samo uzdržanje od hrane, već i uzdržanje od svake suvišne misli, reči i postupka. Zato se u kući:

– ne vadi stari spor
– ne diže ton na decu
– ne kritikuje bez potrebe
– ne odlazi iz kuće ljut

Sve je imalo svoju meru – jer se verovalo da se duhovni red stvara u kući, ne u crkvi.

Mir u kući donosi mir u praznik

Zato se govorilo:
„Ako se kuća smiri do Božića – Bog će u nju i ući.“
I zato se u ovom periodu ćutalo kad bi se najlakše reklo nešto ružno, i slušalo kad se ništa ne čuje.

Jer ovi dani nisu samo pred praznike – oni su praznik mira pre same svetlosti.