U srpskom narodnom kalendaru, Mitrovdan (8. novembar) zauzima posebno mesto – ne samo kao crkveni praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, već i kao duhovna prekretnica između dve godine. U narodu se verovalo da Mitrovdan „dolazi s vojskom“, ne samo zbog svetitelja koji je bio rimski vojnik, već i zato što sa sobom donosi zimu, vetar, mir i strahopoštovanje.

Sveti Dimitrije – vojnik vere

Sveti Dimitrije je živeo u 3. veku, u vreme Rimskog carstva, i stradao kao hrišćanin koji nije hteo da se odrekne svoje vere. Bio je vojni zapovednik u Solunu, ali je svoj život predao ne maču, već molitvi i pravdi. Zbog toga je u pravoslavlju poštovan kao zaštitnik vojnika, ratnika, ali i svih onih koji vode unutrašnje bitke.

Na ikonama se prikazuje u vojvodskom odelu, sa kopljem, a u narodnoj svesti nosi simbol snage, pravde i čiste savesti.

U narodu – granica godine

U starim selima, Mitrovdan je bio dan kada se završavala pastirska godina. Stoka se vraćala s planine, delile se zarade pastirima, skladištio se ogrev i „zaključavao svet“.

Kaže se:
„Od Mitrovdana do Đurđevdana – hajduk beži u planinu. Od Đurđevdana do Mitrovdana – hajduk silazi među ljude.“
Ova izreka pokazuje da je Mitrovdan bio granica između otvorenog i zatvorenog sveta – vreme kad se više ne luta, već se ostaje kod kuće, uz vatru.

Znakovi koje narod i danas pamti

Postoje brojna verovanja vezana za Mitrovdan:

– Ako je hladan i vetrovit dan, biće oštra zima
– Ako je sunčano i tiho, zima će kasniti
– Ako sneg padne na Mitrovdan, zadržaće se „do Đurđica“
– Ako se vetar menja više puta tokom dana, narod kaže: „Zima će biti smutna, kao ljudi.“

U mnogim krajevima se palila vatra pred kućom, da se očisti prostor, a deci se stavljala so ispod jastuka, da ih Mitrovdan „ne uplaši u snu“.

Slava koja se ne zaboravlja

Mitrovdan je krsna slava u mnogim srpskim porodicama, naročito u zapadnoj Srbiji i Hercegovini. Slavi se tiho, ali uz poštovanje, jer se smatra da je to slava koju ne biraš – već ona tebe izabere.

Ako pada u post, trpeza je posna, ali se uvek se služi kuvano žito, slavski kolač, crveno vino i sveća. U mnogim kućama se na dan slave ne podiže ton, ne raspravlja, ne planira, jer je to dan kada se sabira snaga pred zimu.

Mitrovdan dolazi s vojskom – ali donosi mir

Zima počinje tiho. Ne u snegu, nego u duši. Mitrovdan je dan kad se pogled spušta ka ognjištu, a misli vraćaju u kuću. To nije samo praznik – to je poruka da vreme trčanja prestaje, a počinje vreme tišine, sabiranja i vere.

I zato se kaže:
„Ko Mitrovdan čuva, taj se zime ne boji.“