Kako je izgledao krmokolj

Krmokolj se najčešće obavljao od kasne jeseni do pred Božić, u vreme kada su temperature bile dovoljno niske da meso može da se čuva bez kvarenja. Ceo događaj počinjao je rano ujutru, a okupljala se cela porodica, rođaci i komšije. Muškarci su obavljali najteže poslove, dok su žene spremale trpezu i prerađivale meso.

Meso kao osnov zimnice

Nakon klanja svinje, domaćini su pravili kobasice, slaninu, švarglu i čvarke. Posebno mesto imao je kazan za topljenje masti, jer se mast koristila tokom cele zime kao osnovna namirnica u kuhinji. Čvarci su se jeli odmah tog dana, pa se verovalo da što su ukusniji, to će godina biti berićetnija.

Krmokolj kao društveni događaj

Za domaćinstva, krmokolj nije bio samo prilika da se obezbedi hrana, već i povod za slavlje. Posle završenog posla, svi okupljeni sedali su za sto, uz pesmu, priču i rakiju. To je bio trenutak zajedništva, kada se učvršćivala solidarnost među ljudima.

Simbolika i verovanja

Narod je verovao da uspešan krmokolj donosi blagostanje kući. Neki su prvi komad mesa obavezno ostavljali „za pokojne“ ili delili siromašnima, kako bi porodici uvek bilo dovoljno. Takođe, deca su dobijala specijalne zalogaje, jer se smatralo da će ih to čuvati od bolesti tokom zime.

Krmokolj danas

Iako se danas retko praktikuje na tradicionalan način, u nekim selima zapadne Srbije ovaj običaj i dalje živi. U vreme kada je sve postalo industrijsko, krmokolj je ostao simbol domaće hrane, porodične solidarnosti i starih vrednosti koje spajaju ljude.