Kraljica Natalija Keško (1859–1941) ušla je u istoriju kao jedna od najtragičnijih, ali i najharizmatičnijih figura dinastije Obrenović. U braku sa Kraljem Milanom, bila je svedok njegovog rasipništva i neverstava. Dok je Milan tonuo u skandale, Natalija je jačala svoju poziciju u narodu. Njena lepota, obrazovanje i, pre svega, dobročinstva učinili su je izuzetno popularnom među običnim ljudima.

Od obožavanja do progonstva

Natalijina popularnost je bila tolika da ju je njen suprug, Kralj Milan, doživljavao kao političku pretnju. Kada je Milan odlučio da se razvede (što je izazvalo sukob sa Crkvom), izbila je prava drama:

Bitka za sina: Natalija je vodila tešku bitku za svog sina, prestolonaslednika Aleksandra, odbijajući da ga prepusti Milanovom uticaju.

Progon: Usled pritiska i sudskih odluka, Nataliji je 1891. godine zabranjen povratak u Srbiju. Njena poseta Beogradu izazvala je takvo oduševljenje naroda da je vlast morala da koristi silu da je protera. Njen odlazak bio je praćen suzama i javnim protestima.

Narod je smatrao da je njena moralna čistota u kontrastu sa Milanovom raskalašnošću.

Abdukcija i konačna drama

Najveća drama nastupila je kada je Natalija, želeći da zaštiti sina, u Parizu organizovala njegovu abdukciju, što je bio skandal planetarnih razmera. Iako joj se sudbina svela na egzil u Evropi, nikada nije prekinula veze sa Srbijom. Čak je i njen nakit, koji je prodavala, često koristila za humanitarne svrhe i pomoć srpskim bolnicama i studentima.

Kraljica Natalija je preminula u Francuskoj 1941. godine. Njeno neostvareno pravo na povratak u voljeni Beograd ostalo je trajna mrlja na istoriji Obrenovića. Ona je ostala upamćena kao poslednji Obrenović koji je istinski voleo Srbiju.