Cerska bitka (1914. godine) bila je prva pobeda saveznika nad Centralnim silama u Velikom ratu. Ipak, planina Cer ostala je trajno obeležena krvlju i smrću. Danas je Cer mirna planina, ali lokalno stanovništvo i dalje prepričava priče o "kamenu koji jauče" i dušama koje nisu našle mir.

Cerska tišina i glasovi iz stene

Legenda se direktno vezuje za stene Cera, koje su dominantno krečnjačke. Krečnjačke stene su porozne i pune malih šupljina, a kada se na njima nakuplja vlaga, a potom brzo smenjuje temperatura, to dovodi do neobičnih zvukova. Lokalno stanovništvo ovo tumači kao jecaje i glasove vojnika koji su poginuli u borbi i čije duše ne mogu da odu. Veruje se da se ti zvuci najjače čuju u zoru i u kasne sate, na mestima gde su vođene najžešće borbe.

Gvozdene suze i spomen-kosturnica

Planina Cer je, u svesti naroda, postala mesto susreta Neba i Zemlje, ali i tihi spomenik. Na vrhu planine nalazi se spomen-kosturnica u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci poginulih boraca.

Mit o "prokletstvu" je proizašao iz činjenice da je borba bila izuzetno brutalna, a poginulo je na hiljade mladih života. Narodna legenda kaže da je zemlja upila toliku tugu da je postala mistična, a kamenje je počelo da svedoči o tragediji. Posetioci i danas tvrde da se na Cerskoj spomen-kosturnici oseća neobična težina i tišina, koja je jača od bilo koje legende.

Cer, dakle, nije samo svedočanstvo pobede, već i trajni spomenik tuzi koji i danas "govori" kroz geologiju i mit.