Običaj Koledara (ili Koledanja) spada u najstarije i najfascinantnije zimske rituale u srpskoj kulturi. Ponekad su Koledari plašili decu, ali njihov cilj je bio blagoslov i zaštita. Koledari su bili maskirana povorka mladića koja je, uoči Božića, obilazila kuće u selu, pevajući obredne pesme. Ovaj običaj je bio najviše izražen u Pomoravlju i Istočnoj Srbiji.

Koledari: Čupave zveri i maske od straha

Ključni element Koledara bile su maske. Mladići su se maskirali u životinjske oblike (vukovi, jarci, ovnovi) ili u likove sa preuveličanim, jezivim crtama lica. Koristili su životinjske kože, rogove i zvona, stvarajući veliku buku. Cilj ove maske i buke nije bio humor, već zastrašivanje zlih demona i duhova. Verovalo se da se buka i ružan izgled maski bore protiv mračnih sila koje su aktivne tokom zimskog solsticija. Maskiranje je imalo svrhu, da bi se teranjem zlih duhova osigurala plodnost, zdravlje stoke i dobra žetva u predstojećoj godini. Zbog toga su ih deca često i plašila, jer su Koledari delovali kao stvarne, divlje zveri.

Ritual za plodnost i zdravlje

Koledari bi dolazili pred svaku kuću, gde bi domaćin tražio blagoslov i otvarao kapiju. Ritual je podrazumevao nekoliko faza:

Pevanje obrednih pesama ispred kuće imalo je formu molitve za domaćina. Nakon pevanja, Koledari su štapovima kucali o zemlju, simbolično budeći plodnost i terajući nečastive sile. Domaćin bi ih zauzvrat darivao hranom, vinom, pšenicom ili novcem. Bilo je nedopustivo odbiti ih, jer bi to donelo nesreću kući. Domaćin je darivao Koledare u zamenu za blagoslov koji su doneli.

Ovaj običaj, iako sa paganskim korenima, vremenom se stopio sa hrišćanstvom, ali je zadržao svoju snažnu suštinu – to je ritual za snagu zajednice i miran ulazak u novo, plodno razdoblje.