Miholjdan je u narodu jedan od retkih praznika za koji se vezuje pravilo da sve poslove van kuće treba završiti, dok se oni unutar doma moraju izbegavati. Ovaj praznik ima duboke korene u pripremi za zimu i ravnoteži između prirode i kućnog mira.

Miholjsko leto i verovanja o miševima

Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava, hladna jesen. Ako se pak oko ovog praznika zadrže topli i sunčani dani, to se naziva Miholjsko leto (ili Sirotinjsko leto).

Pravilo za kuću: Veruje se da se na Miholjdan ne bi trebalo raditi po kući (čišćenje, pospremanje), jer se dan mora posvetiti završavanju poslova na otvorenom – pripremi drva, završetku poljoprivrednih radova i spremanju zimnice.

Mišiji dan: Miholjdan se u nekim krajevima naziva i "mišiji dan". Postoji staro verovanje da ako miševi i drugi glodari do Miholjdana nisu sakupili dovoljno hrane za zimu, osuđeni su na propast.

Jedna stvar je STROGO ZABRANJENA

Za razliku od drugih praznika, kada je rad često zabranjen, na Miholjdan se rad dozvoljava – ali samo van kuće. Ipak, postoji jedna stvar koju su naši preci strogo zabranjivali:

Zaštitnik moreplovaca i dugovečnosti

Miholjdan je posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, koji je živeo čak 109 godina i bio poznat kao iscelitelj i utešitelj.

Zaštitnik: Na primorju se slavi kao zaštitnik moreplovaca, koji na ovaj dan nisu isplovljavali iz poštovanja prema svecu.

Sreća rođenima: Veruje se da su ljudi rođeni na ovaj dan posebno nadareni, blagosloveni i da će ih pratiti sreća tokom celog života.

Miholjdan je dan za mudrost, rad na otvorenom i prihvatanje dolaska prave jeseni.