Mitrovdan, koji pada 8. novembra, u srpskoj narodnoj tradiciji ima status poludnevnika — to je dan kada se završava letnja polovina godine i počinje zimska. Za razliku od Đurđevdana, koji je praznik proleća i buđenja, Mitrovdan je dan okupljanja, naplate dugova i, što je najvažnije, proricanja vremena. U drevnom verovanju, Sveti Dimitrije se smatrao zaštitnikom od hladnoće, a praznik je obeležavao prelazak stada iz letnjih pašnjaka u zimske torove. Međutim, Mitrovdan je bio praćen i strogom zabranom kretanja, jer se verovalo da putovanje tog dana donosi nesreću. Otkrivamo zašto je ovaj praznik ključan za proricanje zime i zašto se na taj dan strogo ostaje kod kuće.

Zabrana putovanja: Strah od "otvaranja" zime

Jedan od najvažnijih i najčvršćih običaja vezanih za Mitrovdan jeste zabrana polaska na put. Narodno verovanje kaže: "Ko se na Mitrovdan zameti, taj se neće odmetnuti do proleća." To se ne odnosi samo na veće seobe, već i na duže puteve i poslovne poduhvate. Verovalo se da pokretanje na dan "međe" (granice) narušava prirodni red i "otvara" put nesreći i zlim silama. Stoga se taj dan koristio za okupljanje porodice, boravak u kući i obavljanje rituala u vezi sa nadolazećom zimom. Putovanja su se odlagala sve dok zima ne bi bila čvrsto uspostavljena.

Proricanje zime: "Sejanje" i brojanje dana

Mitrovdan je bio ključan dan za meteorološko gatanje. Najpoznatije pravilo kaže da ako je Mitrovdan sunčan, sledeća zima će biti blaga, dok kiša i sneg najavljuju hladnu i tešku zimu. Pored toga, postojalo je verovanje o Dimitrijevom snegovu: ako na Mitrovdan padne sneg, verovalo se da će se on održati sve do Đurđevdana (6. maja). Najbizarniji običaj bio je proricanje iz slame. U nekim krajevima, domaćin bi na Mitrovdan seo na slamu donesenu iz polja. Brojanjem stabljika slame koje bi se zalepile za odeću gatalo se o rodu i bogatstvu naredne godine. Takođe, posmatranjem da li se goveda drže blizu vatre ili ne, predviđala se surovost zime.

Slave i duga: Naplata i otpuštanje slugu

Mitrovdan je bio i dan za regulatorne i ekonomske poslove. U feudalno doba i u kasnijim seoskim zadrugama, na Mitrovdan su se isplaćivale sluge i pastiri koji su bili angažovani na letnjim poslovima. Na ovaj dan su se "otpuštali" (puštali) sa posla ili ponovo unajmljivali za zimski period. Zato je u narodu ostala izreka: "Mitrovdan – hajdučki rastanak; Đurđevdan – hajdučko sastajanje." Pored toga, Mitrovdan je bio dan kada su se morali vratiti svi dugovi kako se ne bi prenosili u zimu.